Izvor: B92, Beta, Fonet, 25.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan borbe protiv nasilja nad ženama
Strah od nasilnika (Fonet, arhiva)
Beograd -- Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama istraživanja pokazuju da žene trpe nasilje i po 10 do 15 godina pre nego što potraže pomoć.
Istraživanja pokazuju da se vrlo mali broj žena odluči da prijavi nasilnika. Statistika, takođe, pokazuje da su u više od 70 odsto slučajeva ubistava žena u svetu izvršioci bili njihovi muški partneri. U Srbiji ne postoji pouzdana statistika o tome koliko je žena žrtava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nasilja u porodici.
Sudovi retko samoinicijativno određuju privremene mere zaštite u slučaju porodičnog nasilja iako za to imaju zakonski okvir, pokazalo je istraživanje koje je u poslednje dve godine sproveo Autonomni ženski centar.
To istraživanje pokazalo je da sud određuje mere zaštite samo u slučaju kada tužilac traži takvu meru, rekla je za B92 Jelena Keserović iz Autonomnog ženskog centra.
Žrtve su izložene raznim vidovima fizičkog, psihičkog, ekonomskog i seksualnog maltretiranja. Nasiljem se siledžije često služe i u prisustvu dece, tako da je broj žrtava nasilja u porodici znatno veći od broja slučajeva koji se prijavljuju.
Sudovi retko koriste sve zakonske mogućnosti, osim na zahtev tužilaštva, ali ipak postoje i slučajevi koji mogu poslužiti za primer.
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić potvrdio je da sudovi ne štite dovoljno žrtve nasilja. Karadžić kaže da država mora adekvatnije da reaguje i da se planira novi zakon koji će zaštititi žrtve od svih oblika nasilja.
On je potvrdio da je potrebna i edukacija, pre svega za ljude u sudstvu, jer sudovi i po postojećem zakonu ne rade dobro i ne štite dovoljno žrtve. Ipak, on napominje da žene koje su žrtve nasilja moraju prvo same da prijave nasilje kako bi uspešno bile zaštićene.
"Da kroz svoje akte, da kroz rad nevladinih organizacija, kroz medije, ohrabrimo sredinu, da ohrabrimo žrtve da iskoriste one mehanizme koje im stoje na raspolaganju", kaže on.
"I na taj način, naravno, utičemo na one organe koji treba da ih zaštite da to pravovremeno urade, na najbolji način i u interesu žrtve jer jedino na taj način one mogu da dobiju zaštitu ako pokrenu same proceduru", kaže Karadžić.
Prema jednoj prošlogodišnjoj studiji nevladinih organizacija, svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, dok svakoj četvrtoj preti nasilje. U više od 92 odsto slučaja porodičnog nasilja počinilac je suprug ili partner, dok svaka druga žena pretrpi i neki oblik psihičkog nasilja.
Po učestalosti nasilja nad ženama, posle porodičnog slede seksualno nasilje i trgovina ženama. Žene su žrtve raznih oblika nasilja, a razmere i prava priroda problema za sada i dalje ostaju prikriveni.
Evidenicija o nasilju nad ženama nije potpuna jer veliki broj njih odbija da učestvuje u istraživanjima i ne prijavljuje nasilje, a kaznena politika za prekršioce je blaga.
Kao razloge rasprostranjenosti porodičnog nasilja u Srbiji stručnjaci navode patrijarhalne odnose u društvu, tešku ekonomsku situaciju, izbeglištvo, ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
Šovinizam u Srbiji
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukazalo je da je veliki broj žena u Srbiji svakodnevno žrtva diskriminacije i nasilja.
Šovinistički i seksistički stavovi pokazuju na kom je nivou svest našeg društva kada su u pitanju žene i problemi sa kojima se suočavaju, navodi se u saopštenju i ističe da su učešće žena na upravljačkim mestima, loša prevencija u oblasti zdravstvene zaštite i nasilje nad ženama problemi sa kojima se one svakodnevno nose.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je najavilo da će, u saradnji sa civilnim društvom, resornim ministarstvima, nadležnim ustanovama i medijima preduzeti aktivnosti u pravcu unapređenja rodne ravnopravnosti i zaštite žena u Republici Srbiji.
I aktivistkinje više nevladinih organizacija protestovale su u centru Jagodine. Kako kažu, šovinistički i seksistički stavovi pokazuju na kom je nivou svest našeg društva kada su u pitanju žene i problemi sa kojima se suočavaju.
One kažu da su nedovoljno učešće žena na upravljačkim mestima, loša prevencija u oblasti zdravstvene zaštite i nasilje nad ženama - problemi sa kojima se one svakodnevno nose.
Sećanje na sestre Mirabel
Generalna skupština UN odredila je 1999. ovaj datum kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj dan, takođe, označava početak 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, a završava se 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava.
Današnji dan se obeležava u znak sećanja na sestre Mirabel koje je 1960. brutalno ubio dominikanski diktator Truhiljo. Odluka o obeležavanju tog datuma doneta je na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, održanom u Bogoti 1981. godine.
Na tom skupu govorilo se o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, kao i o nasilju koje su političke zatvorenice trpele pod tadašnjim diktatorskim režimima u Južnoj Americi.
Od 1999. godine i Ujedinjene nacije zvanično su prihvatile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Sestre Mirabel delovale su u Dominikanskoj Republici kao političke aktivistkinje pod imenom "Las Mariposas" (leptiri) i postale simbol otpora diktatorskom režimu Truhilja.
Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti hapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. Kada su 25. novembra 1961. godine krenule da posete muževe u zatvoru, uhapsila ih je Truhiljova policija. Sve tri su zadavljene, a njihova tela pronađena su polomljenih kostiju.
Nakon ubistva sestara Mirabel ojačao je pokret otpora protiv Truhilja, na koga je 30. maja 1961. godine izvršen atentat.
Pogledaj vesti o: Međunarodni dan žena
.jpg)
