Izvor: Southeast European Times, 05.Jan.2012, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Kiru Gligorova
Dok nacija žali za jednim od svojih najuvaženijih političara, neki postavljaju pitanje njegovog nasleđa.
04/01/2012
Miško Taleski za Southeast European Times iz Skoplja -- 4.1.2012.
Mnoge je rastužila vest da je prvi predsednik nezavisne Makedonije Kiro Gligorov preminuo prvog dana nove godine. Međutim, time je otvorena debata o njegovoj ulozi u istoriji Makedonije.
Gligorov je sahranjen bez ikakvih državnih počasti -- na sopstveni zahtev >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << -- a vlada je odala poštu pokojnom lideru proglasivši 3. januar danom žalosti.
„Gligorov je izgovorio sada poznatu izreku 'Makedonija je sve što imamo', kojom je preneo verovanje naših predaka“, rekao je predsednik Đorđe Ivanov na komemorativnoj sednici parlamenta. „Sećamo se šta je Makedonija značila njemu, kao i svima nama.“
Međutim, Gligorov je takođe izazvao gnev u svojoj zemlji 1994. godine kada je rekao grčkim medijima da su Makedonci slovenski narod, koji je došao na Balkan u 6. veku, te da nemaju veze sa Aleksandrom Velikim i njegovom civilizacijom.
„Jugoslovenstvo je Gligorovu bilo u krvi; 50 godina je verovao da svi jugoslovenski narodi imaju iste slovenske korene“, izjavila je za SETimes istoričarka Violeta Ačkovska. „Gligorovljeva nesrećna izjava o slovenskom karakteru makedonske nacije bila je bazirana na tom starom argumentu bez osnova.“
„On je pokušao da spase Jugoslaviju u poslednjem trenutku, [čak] predlažući konfederaciju zajedno sa bosanskim predsednikom Izetbegovićem“, dodala je ona.
Tokom dva mandata Gligorova na mestu predsednika, između 1991. i 1999. godine, Makedonija je postala članica Ujedinjenih nacija pod privremenim nazivom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“, prihvatila Privremeni sporazum sa Grčkom 1995. godine i prošla kontroverznu ekonomsku tranziciju.
„Praktično smo postavili temelje makedonske države“, izjavio je za SETimes bivši predsednik parlamenta Stojan Andov. „Bila su to dramatična vremena i Gligorov je pokazao kako treba upravljati i bez sumnje ima svoje mesto u savremenoj makedonskoj istoriji.“
U oktobru 1995. godine Gligorov je preživeo pokušaj atentata, koji je izveden automobilom-bombom u centru Skoplja. Policija još nije otkrila ko je naložio i izvršio napad.
„Šteta je što oni koji su učestvovali u ovom terorističkom činu, u koji su, po mom mišljenju, bile umešane i unutrašnje strukture, kao što su bliske kolege Gligorova, još nisu uhvaćeni. Nijedan ministar unutrašnjih poslova, uključujući Ljubomira Frčkovskog, koji je najviše pozivan da to učini, nije otkrio istinu kako bi se ta stavila tačka na tu stvar. Ovaj slučaj ne treba da ostane nerešen“, rekao je ekspert za bezbednost Ivan Babamovski za SETimes.
Stanovnik Skoplja Jordan Nikolov, 49, pripisuje pokojnom lideru zasluge za držanje svog naroda podalje od krvoprolića koje je zahvatilo druge delove bivše Jugoslavije kada se komunistička država raspala.
„Da nije bilo Gligorova i njegovog tima, pre svega tadašnjeg premijera Nikole Kljuseva, bilo bi teško izvući Makeodniju iz krvave jugoslovenske drame bez rata. Gligorov je odabrao mudru politiku, ne dozvolivši ispaljivanje nijednog metka“, rekao je on. „Makedonija je postala jedina republika koja je mirno proglasila nezavisnost.“
Nastavak na Southeast European Times...
