Izvor: Press, 24.Okt.2012, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro veče, Srbijo
Supermenka Posle popodneva sa Majom Žeželj, novinarka Pressa osećala se kao da je imala trening u teretani jer domaćica Dnevnika stiže sve - da pripremi vesti, izgleda lepo, organizuje ćerkin rođendan i još vas ubedi u ono što govori
- Dobro veče, gledate Dnevnik, ja sam Maja Žeželj, a ovo su najvažnije vesti - rečenica je koju u najgledanijoj informativnoj emisiji čuje više miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << gledalaca. Prva asocijacija na prezentera vesti većini ljudi je da oni zarađuju platu tako što nauče unapred pripremljen tekst i iščitaju ga pred kamerama, pa sam želela da proverim da li je zaista tako. Provela sam jedno radno popodne sa Majom Žeželj.
Pola šest po podne, čekam poznato TV lice na parkiralištu ispred Radio-televizije Srbije. Desetak minuta kasnije pojavljuje se moja sagovornica u belom autu koji liči na džip. Odmah pomislim kako je gorepomenuta predrasuda o TV novinarima tačna, u poređenju s nama, „piskaralima" iz štampe koja na intervju stižu rasklimanim tramvajem. Maja me pozdravlja širokim osmehom i uvodi me u zgradu nacionalne televizije. Odlazimo do studija, dočekuju nas znatno iznenađeni jer - Maja za snimanje foršpana nikada nije ušla u studio pre 18 sati - objašnjavaju mi njene kolege. Ali, ovog puta joj nije bilo teško da napravi izuzetak i porani. To mi se već ne uklapa u sliku preplaćenih voditelja i Maja uspeva da mi ubaci crv sumnje da nije zvezda. Rutinski radi najavu posle koje odlazimo do deska gde pregledavamo vesti. Odatle jurim ka šminkernici za Majom, čiji tempo u zgradi Javnog servisa nije baš lako pratiti. Šminkerka mi objašnjava da kamera zaista dodaje pet kilograma, a ja koristim priliku da čujem neki sočni trač.
Kao sav normalan svet
- Maco, pravo da ti kažem, Maja je jedna duša od žene. Ima novinarki koje su nervozne pred snimanje, neke bi te i „oduvale" da si htela da pričaš sa njima, ali, vidiš, ona je sjajna.
Verujem joj na reč. Kako to već ide kod kozmetičarki i frizerki, kreću intimne teme. Maja se hvali kako joj ćerkica sledeće subote slavi rođendan i kako vreme u pauzama snimanja posvećuje pravljenju pozivnica i kostima za žurku. Nema druge, jer njena mezimica je zamislila da ima maskenbal. Još jedna stavka koja mi, sada već ozbiljno „drma" teoriju sa početka priče jer shvatam da je Maja obična žena, majka i voditeljka.
Vraćamo se do deska gde moja sagovornica opet vežba vesti uz posebnu tehniku. Uh, koliko vežbanja... nije lako ovim voditeljima. Iskustvo ili nešto drugo, tek ona sve to radi bez greške. Uz obećanje da ću biti mirna kao bubica, puštaju me u studio gde se najzad pali crvena lampica i počinje Dnevnik. Deluje mi je kao da se Maja u potpunosti razume u teme o kojima govori. Samouvereno, konkretno, podjednako kompetentna za kulturu, politiku i zabavu. Verovala bih joj i da mi je rekla da je sutra smak sveta.
Slikanje s pokrićem
Vesti se završavaju, a ja, zadihana od svega onoga u čemu sam je pratila poslednja tri sata, započinjem razgovor sa domaćicom Dnevnika.
- Osnovno i najvažnije je da čovek sa ekrana mora da zna dve stvari: šta priča i kako priča. Međutim, imam utisak da se baš to danas izgubilo - kaže mi sagovornica.
- Važno je da ste spremni na različite situacije. Mom kolegi se desilo da se, dok je radio vesti uživo, srušila cela scenografija. To rušenje je trajalo neko vreme, on je sačekao da se završi i staloženo, uz izvinjenje, nastavio sa vestima. Uspeo je da vest ostane na prvom mestu, da bude važnija od svega ostalog što gledalac vidi na ekranu. Taj događaj se nije čak mnogo ni prepričavao, i to baš zbog te njegove reakcije.
U priči se dotičemo i neprijatnosti sa snimanja, nakon kojeg je Maja završila u bolnici. Tada je cela Srbija znala za Maju Žeželj.
- Nikada ne bih ni pomislila da bi tako nešto moglo da se desi. Kada je javnost saznala za moj slučaj, ja sam već bila u bolnici. Tek po izlasku sam shvatila da se ogroman broj ljudi, putem društvenih mreža javio da me podrži i ponudi pomoć i ja sam na tome zahvalna - kaže mi iskreno.
Kaže da je imala i podršku matične kuće RTS, za koju je vežu počeci karijere.
- Nikada nisam htela da budem novinar-urednik. Mene zanima studio, ali ne da sednem i iščitam 30 slova. Disanje, impostacija, artikulacija, akcentuacija, govor, a ne čitanje ili glumatanje samo su neke od važnih stvari. Ne volim kad vidim da ljudi na televiziji ne znaju mnoge stvari, a bez problema se slikaju - kaže Maja, osvrćući se na veliki broj privatnih škola, kurseva i akademija koje nikako ne bi preporučila.
- Dobro se raspitajte ko ih vodi i ko na njima predaje, pre nego što platite i jedan dinar - upozorava Maja.
Na rastanku me pozdravlja ljubazno i odmereno, baš kao što je pre toga pozdravila srpsko TV gledalište:
- Vi ste gledali Dnevnik. Ostanite uz RTS. Prijatno veče.
