Izvor: Blic, 16.Dec.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primena Zakona o planiranju i izgradnji
Danas, više od tri meseca po usvajanju Zakona o planiranju i izgradnji, njegove odredbe ne prestaju da budu tema panel diskusija i medijske pažnje, jer svojim rešenjima uređuje prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište, proceduru za izdavanje dozvola i pitanje legalizacije, pa zaslužno zavređuje potpunu pažnju medija, privrede, građana i stručne javnosti.
Kako se struka već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usmerila na ključna pitan ja primene zakona, ostaje da se sagleda "moralni” aspekt koji je prisutan u svakoj diskusiji o zakonu, iako se o ovome nerado otvoreno govori. U javnosti se sve češće postavlja pitanje pravičnosti zakona koje se s jedne strane povezuje s pitanjem restitucije i poštovanja zakona, a s druge strane interesima privrede i investitora.
Privreda koja za cilj ima ispunjavanje interesa svojih akcionara kroz stvaranje kapitala i profita, to pokušava da ostvari na legitiman i nelegitiman način. Zato je pre moralne zapitanosti, potrebno zakonski propisati i urediti način sticanja profita, kako bismo eliminisali prostor za spekulacije i tumačenja.
Privreda je u obavezi da sledi zakon, dok principi poslovne etike nisu obavezujući, pa iako su nadasve poželjni, nisu meritorni u proceni zakonitosti rada korporacija.
U tom smislu, pitanje svojine nad građevinskim zemljištem se novim zakonom rešava konverzijom prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Problematičan deo ovog rešenja leži u definiciji da će se konverzija vršiti bez naknade i sa naknadom, koja još nije precizno definisana, što opet otvara prostor za diskusiju o moralu, u strahu od arbitrernosti i pristrasnosti procenitelja koji će razrezivati naknadu.
Novi Zakon predviđa i manje obaveznih planskih dokumenata za sve nivoe vlasti, pa tako i za lokalnu samoupravu. To je danas usko grlo javne administracije, koje otežava poslovanje u građevinarstvu i predstavlja izvor moguće korupcije.
U smislu privatizacije građevinskog zemljišta, novi zakon stvara osnov za razvijanje različitih oblika javno-privatnih partnerstava, o kojima se sve više govori. Za lokalne samouprave kojima još nije vraćena oduzeta imovina, ovaj zakon otvara mogućnost finansiranja komunalnih i drugih delatnosti kroz veće angažovanja privatnih sredstava za proširenje infrastrukture.
Pitanje pravičnosti se nužno postavlja i kod povraćaja imovine ranijim vlasnicima, odnosno kod pitanja legalizacije bespravne gradnje, kojom se kako se često kaže, ohrabruje dalje nepoštovanje zakona jer se prestupnici uz malu naknadu "iskupljuju” za počinjene prestupe.
Nužno je ovde razumeti i širi kontekst društvenih promena i problema koji su rezultirali rastom bespravne gradnje, a kojima se može stati na kraj kroz dobar zakon koji ne omogućuje pretpostavke već se bazira na činjenicama i jasnim kriterijumima koji moraju biti jednaki za sve. Tako je moguće izbeći diskusije koje se trenutno raspredaju na temu implikacija koje će zakon imati te da će se selektivno primenjivati na određene segmente društva.
Za razliku od podeljenih ličnih stavova po pitanju zakona i očekivanih efekata, zatečeno stanje u trenutku donošenja zakona je jasno i zabrinjavajuće. Prema Doing business komparativnom pregledu Svetske banke, koji meri prilagođenost administrativnih procedura zahtevima privrede u 181 državi, Srbija je u pregledu za 2009. godinu pala 14 mesta u odnosu na 2008. godinu i zauzima 92. mesto.
Nizak rejting investicione klime u Srbiji je konstantan, što znači da je uzrokovan sistemskim rešenjima, dakle osnovnim pravnim institutima i načinom rada administracije. Suština je dakle, da ovaj zakon omogućava rešavanje pitanja sa početka teksta, koja su iako goruća, dugo bila na margini.
Zato je neophodno pristupiti efikasnoj implementaciji zakona i doneti nedostajuća podzakonska akta koja će eliminisati prostor za nagađanja i osigurati dosledno sprovođenje zakona, i na taj način graditi poverenje i zakonitost rada institucija koje moraju biti jedan od nezavisnih stubova našeg društva.
Violeta Jovanović
izvršni direktor NALED-a
.jpg)
