Izvor: RTS, 10.Avg.2009, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (10. 09. 2009.)
Novosti: Cene više neće rasti, Blic: Vlada umesto da otpušta imenuje nove direktore, Politika: Prostitucija blizu legalizacije, pišu dnevne novine
Cene više neće rasti
Slabija kupovna moć građana i dobar rod žitarica, sa značajnim poljoprivrednim viškovima, garantuju stabilne cene do kraja godine. Nema nijednog razloga za njihov rast - kaže za "Novosti" Slobodan Milosavljević, ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za trgovinu i usluge Srbije.
- Kada sam najavljivao deflaciju u drugom delu godine, bilo je neverice. Svedoci smo, ipak, da je do toga došlo. U odnosu na prosek Evropske unije, u Srbiji su - prema najnovijim podacima "Eurostata", evropske agencije za statistiku - cene namirnica i bezalkoholnih pića niže za 18 odsto...
Istina je da, od susednih zemalja, skuplju hranu kupuju samo građani u Hrvatskoj i Mađarskoj, kaže Milostavljević i nastavlja: - Ali su i prosečne zarade u Srbiji veće nego u zemljama gde su namirnice jeftinije, u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. I još nešto, analiza "Eurostata" je pokazala da su u Srbiji, zbirno, cene hrane, pića, duvana, odeće, elektronike i prevoznih sredstava za 42 odsto niže od proseka Evropske unije.
- Daleko od toga da je standard dobar, ali napravljen je pomak. Ne možemo da kažemo da živimo teže nego na početku demokratskih promena. Za poslednjih osam godina prosečne zarade su, ako se računaju u evrima, porasle 292 odsto, penzije 252 odsto, a inflacija je, zaključno sa 2008. godinom, bila 192 odsto.
Milosavljević smatra da cene mogu da budu još niže. - Poskupljenje jestivog ulja, recimo, za svaku je osudu. Imamo dovoljne količine u robnim rezervama i intervenisaćemo ukoliko se cene ulja ne spuste. Preispitaće se, početkom septembra, i cene 10-12 odsto lekova...
- U uslovima tržišnog poslovanja državi su umnogome vezane ruke. Eventualno može akciznom politikom da utiče da se cenovni udar drugačije kanališe, odnosno da se poreskom politikom više optereti roba koja se manje koristi. To bi ublažilo dažbine, na primer kod energenata, čije cene utiču na sve ostale.
- Ako je moćni "Gaspromnjeft" većinski vlasnik NIS, onda je to prilika i da cene energenata ne budu tako visoke. Potrebna nam je nova formula za formiranje cene goriva i već smo počeli pregovore o tome.
Ministar Milosavljević očekuje da naš benzin više neće biti najskuplji u regionu od sredine sledeće godine. - Potpuno je neprihvatljivo da cene u susednim zemljama, gde ne postoji ni približno tako moćan vlasnik rafinerija kao što je naš ruski partner, budu niže.
- Ima zemalja gde se na desetine proizvoda plaća akciza, čime se pravi balans u privredi.
Najjači udar krize je prošao, rekao je Milosavljević upoređujući krizu sa zemljotresom. - Kada prođe glavni udar, slede manji, koji često mogu da naprave i veću štetu, jer se ljudi opuste.
- Moramo da gledamo "kroz krizu", na dan kada će ona biti iza nas. Verujem da će to biti već početkom iduće godine. U tom trenutku konkurentnost privrede Srbije mora da bude što jača, i ja bih se zato maksimalno suzdržao od povećanja PDV. Moramo sve da učinimo da privučeno strane investitore. A verujte mi, trenutno u Evropi ne postoji bolja zemlja za investicije od Srbije.
Vlada umesto da otpušta imenuje nove direktore
Vlada Srbije još nije ispunila dato obećanje da će smanjiti državnu administraciju i ukinuti višak agencija i direkcija, a već je počela da otvara nove kancelarije i imenuje direktore. Prema saznanjima „Blica", zaposleno je četvoro direktora, odnosno njihovih zamenika. Da stvar bude tragičnija, Vlada koja je najavila štednju prvenstveno u svojim redovima postavila je direktore u telima za koja nije jasno ni čemu služe. Tako je na osnovu uredbe iz davne 1986. godine u Srbiji v.d. direktora dobio Fond federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina.
Novi direktori i njihovi najbliži saradnici imenovani su 27. jula. Međutim, pre toga na sednici Vlade održanoj 18. juna usvojene su dve odluke na osnovu kojih je osnovana još jedna kancelarija, i to Nacionalnog saveta za decentralizaciju, i dopunjena je uredba iz vremena bivše SFRJ koja se bavi razvojem republika.
Prema saznanjima „Blica", Nenad Čanak, koji je predsednik Nacionalnog saveta za decentralizaciju, insistirao je na tome da se formira i Kancelarija ovog saveta. A na osnovu novoformirane Kancelarije zaposleno je još troje funkcionera. Na mesto zamenika direktora imenovana je Marinika Čobanu, koja je funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine, a zaposlena su i dva pomoćnika, Nebojša Vrebalov i Nataša Dragojlović.
Prostitucija blizu legalizacije
Važeći kaznenopravni sistem prostituciju tretira kao prekršaj kojim se ugrožava i remeti javni red i mir, a za koji je zakonom propisana kazna zatvora do dva meseca. U sudskoj praksi se, međutim, pored zakonom propisane zatvorske kazne, izriče i novčana. Ali, na vidiku je drugačiji odnos prema zanatu „crvenih fenjera". Blaži, čak i nesankcionisan. Slavica Dinić, asistent na Fakultetu za državnu upravu i administraciju univerziteta „Megatrend", smatra da bi prostitucija u Srbiji, u narednom periodu mogla da bude legalizovana.
Naša sagovornica navodi da je ovakav rasplet događaja poprilično izvestan. Posle brojnih istraživanja koja je sprovela, ona veruje da će davaoci seksualnih usluga svoj „posao" moći da obavljaju bez straha od privođenja, a potom i odgovornosti pred sudijom za prekršaje. Naravno, mora prethodno da se pripremi zakonski okvir za ovakav korenit društveni zaokret.
Dinićeva se već nekoliko godina bavi pitanjem prostitucije u prestonici. Zauzimajući stav da „svi, sa izuzetkom bogatih i nezaposlenih, prisvajaju zaradu na račun svog tela i da drugačije ne bi trebalo da bude ni sa prostitutkama", ona veruje da će kada završi istraživanje na ovu temu imati dovoljno relevantnih činjenica da zakonodavcu predloži da legalizuje prostituciju.
- Profesori, radnici u fabrikama, advokati, operski pevači, lekari, avijatičari rade stvari koristeći delove tela i za to dobijaju platu. Isti slučaj je i sa osobama koje se bave prostitucijom. Neki od teoretičara smatraju da zbog ovakvog oblika društvenog ponašanja dolazi do ugrožavanja javnog morala i razvijanja parazitizma, odnosno negativnog odnosa prema radu. Pre bi moglo da se kaže da parazitizam postoji i da se razvija kod osoba koje se bave posredovanjem u prostituciji, a ne kod onih koje pružaju seksualne usluge. Prostitutke i svi drugi koji pružaju seksualne usluge faktički rade, dok se posrednici u ovom poslu bave „organizacijom posla" iza koje se, u stvari, krije prinuda - kaže Dinićeva na početku razgovora za naš list.
Pored kritika dosadašnjeg rada zakonodavca, Dinićeva zamera i određenim akademskim krugovima koji su učestvovali u izradi prohibitivnih propisa u ovoj oblasti, a koji danas oklevaju da na temelju najnovijih naučnih saznanja učestvuju u radikalnoj reformi materijalnog krivičnog i prekršajnog prava.
