Izvor: Blic, 25.Nov.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji rok za dozvole
U Kruševcu na legalizaciju još uvek čeka oko 4.500 objekata za koje su zahtevi podneti pre 26. oktobra 2007. godine, a očekuje se da do marta naredne godine bude primljeno još nekoliko hiljada zahteva.
- Za legalizaciju po starom zakonu rok je nekoliko puta produžavan, a do oktobra 2007. godine Gradska uprava je primila skoro 7.000 zahteva. Stupanjem na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji ostalo je još oko 4.500 zahteva - objašnjava Bratislav Đorđević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šef Odseka za urbanizam i građevinarstvo Gradske uprave Kruševac.
Đorđević kaže da je od ukupnog broja objekata za koje su podneti zahtevi za legalizaciju skoro 90 odsto u gradu i prigradskim naseljima, a tek mali procenat na seoskom području.
- Stalno apelujemo na građane da prijave objekte za legalizaciju jer je ovo za većinu poslednji voz. Zato pripremamo informativne listiće koje ćemo deliti kako bi shvatili zašto je neophodno da to urade. Cena legalizacije zavisi od stepena komunalne opremljenosti, urbanističke zone, položaja lokacije, namene objekta i neto površine, ali je znatno manja nego, na primer, u Beogradu. Tako se za petu zonu u koju spadaju seoske sredine naknada uopšte ne naplaćuje, dok je za četvrtu zonu sa umanjenjem 294 dinara po metru kvadratnom - kaže Đorđević.
Kada su u pitanju stambeni objekti, najviše će plaćati Kruševljani koji imaju kuću u ekstra zoni, u centru grada, gde je cena po kvadratnom metru 2.116 dinara bez i 846 dinara sa umanjenjem. U drugoj i trećoj zoni, u kojim ima najviše objekata, naknada se kreće od 1.492 do 434 dinara. Za one koji naknadu za uređenje građevinskog zemljišta plate odjednom na dan zaključenja ugovora predviđeno je umanjenje od 25 odsto.
Kruševljani sa kojima smo razgovarali kažu da će pokušati da iskoriste pogodnosti koje se nude kako bi legalizovali svoje objekte.
- Živim u porodičnoj kući od skoro 100 kvadrata u selu koja nije legalizovana kao i stara kuće gde mi žive roditelji. Još uvek nisam uradio preciznu računicu koliko će me sve koštati, ali ću se potruditi da obe kuće legalizujem. Moja koleginica plaća skoro 500 dinara po kvadratu dok ja ne treba da platim ništa osim, naravno, projekta i republičkih taksa - kaže Milan Paunović.
U Odseku za urbanizam i građevinarstvo podsećaju Kruševljane da pre zahteva za legalizaciju objekta moraju da reše imovinsko-pravne odnose.
- Ono što najviše koči proceduru su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Dešava se da dođu stranke sa zahtevom, a ispostavi se da se plac vodi na čukundedu koji ima ko zna koliko naslednika. Dok se imovinski odnosi ne reše, nama su ruke vezane. Ko je tu završio posao veoma brzo dobija ostalu dokumentaciju - tvrdi Bratislav Đorđević.
