Izvor: Vostok.rs, 09.Feb.2014, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobel i Šnobel: braća-blizanci?
09.02.2014. -
Nobelova nagrada za mir za legalizaciju lake droge. Činilo bi se da je to neslana šala, da nije to sasvim ozbiljna inicijativa nevladinih organizacija. Holandski institut Drugs Peace i Latinoamerička koalicija konoplje za ovu prestižnu nagradu kandiduju predsednika Urugvaja Hosea Muhiku. Njegova je glavna zasluga za uvođenje u legalni promet marihuane. Očekuje se odgovor Nobelovog komiteta.
Autoritet Nobelove nagrade za mir poslednjih godina primetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pada. Za to su krivi isključivo njeni kuratori. Ova nekada ozbiljna međunarodna nagrada, koja se dodeljivala najboljim među najboljima, sve češće zavisi od političke konjunkture i nekih, verovatno, pragmatičkih razloga. Dovoljno se podsetiti na njeno dodeljivanje 2009. godine novopečenom predsedniku Baraku Obami, koji, prosto, fizički nije stigao na tom položaju da postigne neki uspeh. Zato ga je postigao kasnije, naprimer, u Avganistanu.
2012. godine nagradu je dobila EU za zaštitu ljudskih prava. Poznato je da u Starom Svetu, po tom pitanju, nije sve tako idealno, kako kažu evropski činovnici. Mora da se kaže da su na spisku nosilaca Nobelove nagrade za mir mnoge zaslužne organizacije i istaknute ličnosti. Međutim, tendencija smanjenja uloge Nobelove nagrade za mir je očigledna.
Što više, predsednik Instituta za nacionalne strategije Mihail Remizov smatra da ona nikada nije ni spadala u autoritativne.
- Ona je ustvari bila uzurpirana od strane predstavnika evropskih levičarskoliberalnih intelektualaca, koji primenjuju veoma subjektivne, samovoljne kriterijume prilikom selekcije nominanata i nosilaca nagrade. Kod njih je prvenstvena genderna ravnopravnost, legalizacija lake droge – teme, koje se razmatraju od 1960-ih godina. Pored toga je reč o borbi za prava etničkih manjina, razbijanje jakih država. Ko uspeva u tome, smatra se kandidatom za Nobelovu nagradu za mir.
Ustvari, spiskovi ličnosti, koji se kandiduju za ove nagrade, veoma često su znak subjektivnog shvatanja od strane uske grupe lica. Isticanje urugvajskog lidera u tom kontekstu nije čudno. Pre bukvalno dva meseca ta država je otvorila tržište dake droge i dozvoljila stanovništvu da je kultivira. Kao što se vidi, reagovanje aktivista je bilo skoro munjevito, i oni su zbog nečeg izabrali Nobelov komitet. Sada se već zna, zbog čega.
Generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin bi tu iniciativu svrstao u kurijozitete da nije bilo reči o realnom slabljenju globalnog imunog sistema.
- Kada zabranjeno postaje norma – ruše se tradicionalne osnove društva, na kojima se ono bazira. Ako se to desi bezbolno, u naredno vreme ćemo se suočiti s totalnim rušenjem normi i pravila. Za razvoj tržišta lake droge to će biti izvrsno, ali ne i za razvoj društva i socijuma.
Eksperti kažu da ni u oblasti nauke Nobelova nagrada u poslednje vreme nije objektivna, a da ne govorimo o književnosti. To je stvar političkog cilja ili ukusa onih, koji vrše selekciju kandidata. Kao što se kaže, ukusi su različiti. Dakle, tvrdnje da se nosilac Nobelove nagrade automatski svrstava u velike pisce, u najmanju ruku su nekorektne. Verovatno upravo zato većina nosilaca nagrade iz poslednje decenije nije ušla u zlatni fond svetske književnosti ni po mišljenju kritičara, ni po mišljenju čitalaca.
Sada je aktuelna šala da će uskoro biti nemoguće razlikovati Nobelovu od Šnobelove nagrade. Podsetimo, poslednja je nastala kao glavna antinagrada i parodija za prvu. Međutim, već danas možemo sa pravom da citiramo reči Lava Tolstoja: Sve se pomešalo u kući Oblonskih.
Ilija Harlamov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
