Izvor: B92, 29.Okt.2010, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marihuana kao lek i kao rizik
Država Kalifornija je svojim zakonom o legalizaciji malih količina marihuane ponovo podstakla jednu od najčešćih tema modernog društva - gde je tačno mesto ovoj supstanci?
Nekoliko stvari može da rasvetli ovu kontroverzu. Postoje dve strane ove priče koje se baziraju na različitim istraživanjima i donose različite zaključke na osnovu istih informacija.
Postoji rešenje za ove dve suprotstavljene strane u knjizi „Marihuana i medicina: naučna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procena.” Uporednu studiju o marihuani je 1999. objavio „Medicinski institut” u SAD i ona služi kao osnovni izvor informisanja kada su u pitanju rizici i dobrobiti korišćenja marihuane.
Mitovi o zdravstvenom riziku i stvarnost
Osnovna pitanja su da li aktivni sastojak marihuana - kanabinoid (hemijska komponenta), poznat kao THC, ima bilo kakvu medicinsku vrednost; da li rizik povezan sa konzumiranjem iste prevazilazi korist; i da li THC odgovara potrebama koje trenutno ne zadovoljava nijedan drugi lek na tržištu. U tom smislu, često se spominje nekoliko zdravstvenih rizika:
Predoziranje marihuanom
Ne postoji dokaz da je neko umro od predoziranja marihuanom, ali to ne isključuje mogućnost oštećenja ili neprijatnih posledica kada se marihuana uzima u velikim količinama. Radi poređenja, tu je primer alkohola, gde postoji predoziranje sa smrtnim ishodom. Ovo se često uzima kao razlog zašto je marihuana ’bezbednija’ od drugih droga i alkohola.
Pamćenje
Marihuana utiče na kratkoročno pamćenje, ali samo tokom konzumiranja. Pokazalo se da THC ima negativan efekat i na pamćenje uopšte, a stalna upotreba može da dovede do trajnih oštećenja.
Zavisnost
Protivnici marihuane tvrde da: koju god medicinsku vrednost da ima, već je zamenjena drugim, podjednako efikasnim lekovima na tražištu i drugo - izaziva zavisnost. Obe tvrdnje mogu da se opovrgnu. Postoji obilje lekova koji imaju iste efekte kao neki koji su već uveliko na tržištu, a opet ih odobravaju, što pobija prvi argument.
Samo letimičan pogled na mnoge opijate i amfetamine pokazuje da snažna zavisnost nije baš osnova za klasifikaciju lekova. Suština je u tome da marihuana ne izaziva fizičku zavisnost, a čak i da je to slučaj bilo bi licemerno da se to posmatra kao nešto što je izdvaja od ostalih lekova.
Imunitet
Ako marihuana sprečava aktivnost limfocita u krvi, ugrozila bi sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Ovo bi neke ljude stavilo u rizik od infekcija i bolesti, naročito one koji imaju oslabljen imunitet (npr. ljudi sa HIV-om).
Međutim, nema dokaza za ovo. Ono što jeste tačno, ali je vrlo bledunjav argument, jeste da ugrožava imunitet pluća zbog dima.
Problemi sa srcem
U medicinskim krugovima je danas prihvaćeno da marihuana ne izaziva dugoročne kardiovaskularne probleme kod zdravih osoba. Međutim, grupa istraživača sa Harvarda tvrdi da jedan sat nakon pušenja marihuane, rizik od srčanog udara se povećava pet puta. Ipak, ova ’činjenica’ nije pravilno uobličena i služi protivnicima kao argument koji bi im išao u korist. Uticaji marihuane na krvni pritisak su kompleksni i pokazuju protivrečne efekte.
