Izvor: B92, 14.Jan.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legalizacija prodaje organa?
Trebalo bi legalizovati prodaja ljudskih organa kako bi se sprečio "transplatacioni turizam", smatraju hirurzi.
Vodeći hirurzi u Velikoj Britaniji su pozvali vladu da razmotri legalizaciju prodaje ljudskih organa za transplantaciju.
Ljudi trenutno mogu da doniraju organe, kao što je bubreg, dok su još uvek živi, ali ne mogu da zarade novac od njega. Oni takođe ne mogu da odlučuju o tome kome ide >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << organ.
Mnogi lekari, poput profesora Nadei Hakim, misle da ova politika treba da bude hitno preispitana. Profesor Hakim, hirurg, veruje da bi organizovano tržište pomoglo da očajni bolesni ljudi ne putuju više u inostranstvo kako bi kupovali organe na crnom tržištu.
On je rekao da "za transplantaciioni turizam" može da dovede do nestručnih operacija, zbog čega pacijenti često zahtevaju dodatne operacije kada se vrate u Veliku Britaniju.
Više od 10.000 ljudi u Velikoj Britaniji je trenutno potrebna transplantacija. Od tog broja, 1.000 svake godine - što je ekvivalent od tri osobe na dan - će umreti čekajući pomoć, jer nema dovoljno organa na raspolaganju.
Profesor Džon Haris sa Univerziteta u Mančesteru podržava raspravu o ovom pitanju i razvija predloge za novo "etičko tržište".
Po njegovom planu, Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije bi bila jedini dobavljač organa. Bila bi potrebna saglasnost i izvesne provere kako bi se utvrdilo da donator nije bio ni pod kakvim pritiskom.
"Biti plaćen ne poništava altruizam. Ne znači da lekari manje brinu zbog toga što su plaćeni. Sa trenutnim sistemom svako dobija novac, osim donatora", rekao je Haris.
Profesor ser Piter Bel, sada u penziji, rekao je da bi novčane nagrade mogle potencijalno da pomognu da se okonča "nestašica" organa.
Ovaj bivši potpredsednik Kraljevskog koledža hirurga predložio je razumnu naknadu za bubreg , koja ne bi iznosila više od 100.000 funti.
Međutim, i dalje postoji čvrsta opozicija ovako zamišljenom tržištu organu, uključujući i britanskog društvo za transplantaciju.
"Jedan argument protiv organizovanog tržišta je uticaj koji bi plaćanje organa donatorima imalo na postojeći program donatora",rekao je Kit Rig, predsednik ovog udruženja.
Dr Sajmon Ripon sa Univerziteta u Oksfordu se slaže sa ovom tvrdnjom. On kaže da prodaja organa možda može paradoksalno da smanji broj donatora, zbog oduzimanja dobrotvornog motiva koje sa sobom nosi doniranje.
Postoji veliki broj komparativnih studija različitih sistema davaoca krvi, gde je utvrđeno da uvođenje plaćanja donatorima zapravo smanjuje količinu "krvnih donacija".
"Iako su ljudi ostali slobodni da daju krv zbog čistog altruizma, kada se osnuje tržište, smanjuje se i njihova motivacija usled promene prirode njihovog poklona. Umesto davanja neprocenjive vrednosti koja može nekome spasiti život, donatori pružaju robu koja se može kupiti za cenu - i zapravo, samo štede nešto novca primaocu", smatra dr Ripon.
Dr Ripon je takođe ukazao na studije donatora u zemljama u razvoju poput Indije, gde je tržište organa dovelo do šire eksploatacije siromašnih.
U jednom istraživanju iz 2002. godine, naučnici su ispitali 300 ljudi iz Indije, koji su prodali bubreg u periodu od 6 meseci pre početka studije. Otkriveno je da je 96 posto njih prodalo svoje organe za otplatu dugova, a osam od 10 ne bi preporučilo drugima da prodaju bubreg.
"Praksa postavlja ozbiljna etička pitanja koja se tiču potencijala eksploatacije i prinude siromašnih ljudi. Bolja opcija da se poveća dostupnost ljudskih organa bio bi da se uvede bolji sistem za donaciju organa nakon smrti.", rekao je dr Ripon.
Prošlog meseca u Velikoj Britaniji je najavljeno da će vozači pri podnošenju zahteva za dozvolu od jula obavezno morati da odgovore na pitanje da li žele da se njihovi organi doniraju u slučaju smrti.
U ovom trenutku 28 odsto odraslih u Velikoj Britaniji se upisalo u registar davalaca organa.
Foto: Suat Eman / FreeDigitalPhotos.net
.jpg)
