Izvor: Danas, 17.Jul.2015, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Ramazanskom bajramu
Muslimani tokom jedne lunarne godine imaju dva bajrama (blagdana), prvi je Ramazanski bajram (1, 2, i 3. ševval - 10. mesec u hidžretskom kalendaru), a drugi Kurban-bajram (10, 11, 12, i 13. zu-l-hidždže - 12. mesec u hidžretskom kalendaru). Obeležavanje Bajrama pored versko-pravnih propisa danas širom sveta prate tradicija i običaji različitih naroda koji slede islam. Po pitanju propisanosti Bajrama među muslimanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ne postoji mimoilaženje, jer na to ukazuju temeljni izvori islama.
Ramazanski bajram se obeležava povodom završetka meseca Ramazana u kojem vernici poste od rane zore do prvog mraka, tako što ostavljaju jelo, piće i strasti. Postom se postiže bogobojaznost. Ramazan za vernika biva obračun sa samim sobom. U njemu čovek savlada svoje strasti i nagone, u njemu vernik polaže ispit bogobojaznosti, predanosti, strpljivosti i ustrajnosti. Vernici se tokom meseca Ramazana napajaju duhovnom energijom koja im je neophodna tokom čitave godine, zato se od njih i očekuje da budu primernog ponašanja u svojim postupcima i nakon Ramazana.
Post je znak strpljivosti, a u strpljivosti je pobeda. Nije junak onaj ko pobedi drugoga, već junak onaj ko se strpi pri iskušenju i ko savlada samog sebe. Ramazanski bajram je dan radosti zbog pobede vernika, koji je svome telu uskratio slast jela i pića, ukrotio svoje strasti i čuvao svoj jezik od ružnog govora. Vernik je radostan u ovom danu jer se odazvao naredbi svoga Gospodara.
Mesec ramazan je bio neka vrsta škole za čoveka, gde se on odgaja. Rezultati tog odgoja nisu potrebni Allahu, oni su potrebni tom postaču, a trebaju se odraziti na društvo. Taj rezultat može biti samo put dobročinstva, zato je nezamislivo da vernik, koji izvršava naredbe svog Gospodara, bude izvor nereda, nemira, nestabilnosti i mržnje. Vernik u svome srcu ne sme imati zlobe, mržnje, zavisti i ružnih misli o drugima, a ukoliko ima mesec, Ramazan je posebna prilika da se očisti takvih osobina, a Bajram je dan radosti zbog tog uspeha. Jer uspio je onaj ko očisti svoju dušu. Bajram je proslava tog uspeha.
Ramazan je prilika da se prekine sa lošim delima, porocima i navikama. Jer poroci uništavaju telo i zdravlje čoveka. Neophodno je zaštiti sebe i svoje telo od svega onoga što mu nanosi štetu, zato post sa sobom nosi velike koristi o kojima danas govori i moderna medicina.
Obeležavanje Bajrama sledbenici islama započinju bajram-namazom i bajramskom hutbom (govorom) u jutarnjim časovima, odmah nakon izlaska sunca. Na ovaj namaz u vreme Muhammeda, neka su na njega Allahov mir i blagoslov, dolazili su muškarci, žene i deca. Do sredine dvadesetog veka na Balkanu su postojale musalle kao molitveni prostori na otvorenom, gde su se vernici okupljali radi obavljanja ovog namaza. Zbog skučenosti prostora u džamijama u našim krajevima je prisustvo žena danas zapostavljeno.
U skladu sa tradicijom i praksom Muhammeda, neka su na njega Allahov mir i blagoslov, pohvalno je da se vernik pre odlaska u džamiju okupa, da se lepo obuče tako što će obući najlepšu odeću koju poseduje, da se namiriše, da pojede nešto (slatko poput hurme) pre nego što će krenuti iz kuće ukoliko je reč o Ramazanskom bajramu, da ode na Bajram pešice (ukoliko mu uveti dozvoljavaju), da veliča i slavi Allaha, da ode jednim a da se vrati drugim putem kući. Pored toga vernici jedni drugima čestitaju Bajram (bajramišu se) nakon što obave namaz i odslušaju govor (hutbu) imama-verskog službenika, koji u jednoj džamiji predvodi namaz i svojim govorom savetuje prisutne. Ramazanski bajram traje tri, a Kurban-bajram četiri dana te se bajram može čestitati i drugi ili treći dan. Postoje različite forme čestitanja Bajrama, od kojih je jedna izgovaranje reči: “Tekabbelallahu minna ve minkum’’ (‘‘Neka Allah primi od nas i od vas’’), misleći na dobra dela koja su pre toga izvršena. Na Balkanu se Bajram uglavnom čestita rečima: “Bajram mubarek olsun’’ (Blagoslovljen neka je bajram), a na te reči se odgovara rečima: “Allah razi olsun!’’ (Neka je Allah zadovoljan).
Uzimajući u obzir da je Bajram dan veselja, radosti, čašćenja, zabranjeno je za vreme Bajrama postiti. Bajramska sofra oko koje će se okupiti svi ukućani zauzima posebno mesto u običajima muslimana. U odnosu na druge dane, ona je obogaćena sa mnogo više jela, a tu su pre svega jela sa mesom, birijan, pita, mantije i dr. Pored jela neizbežni su slatki deserti i kolači od kojih glavno mesto zauzima baklava.
Bajrami su dani kada se slavlje, radost i svečana atmosfera vrednuju kao drugi verski obredi, ali to ne znači da vernik toga dana može konzumirati ono što mu je inače zabranjeno ili zapostaviti uobičajene verske dužnosti. Taj duh radosti ogleda se u obilasku komšija, rodbine, prijatelja, u zbližavanju ljudi, u posećivanju grobalja i učenju dova (molitvi) za duše preminuli, što je posebno prisutno na Balkanu, gde vernici uglavnom odmah po izlasku iz džamija odlaze na groblja.
Svaki vernik treba biti radostan na Bajramu zbog toga što mu je Allah dao blagodat tako što mu je omogućio upotpuniti mesec ramazan s dobrim delima kao što su namaz (molitva), post, učenje Kur'ana, pomaganje drugima, pripremanje iftara (večera) za postače, udeljivanje milostinje (sadakatu-l-fitr) i dr.
Udeljivanje milostinje onima kojima je materijalna pomoć potrebna, praktikuje se tokom meseca Ramazana, a naročito u poslednjim danima, uoči Bajrama, ima društvenu i humanitarnu dimenziju. Udeljivanjem milostinje siromašnima se omogućava da se pripreme za Bajram. Jer Bajramu se posebno raduju siromašni i njihova deca, koji će imati bajramsku sofru kao i ostali.
Bajram je posebna radost i za decu, koja bivaju obradovana poklonima i džeparcem (bajramlukom). U nekim gradovima i dalje živi tradicija da deca obilaze mahale, idući od kuće do kuće, gdje im svaka kuća deli bombone i slatkiše.
Bajram je posebna prilika za izmirenje zavađenih, jer je to dan kada se međusobno prašta i kada se neprijateljstvu i mržnji zatvaraju sva vrata. Allah oprašta onome ko je spreman oprostiti drugome. Na Bajramu se pruža ruka pomirenja i šalje se poruka mira, jer ono zbog čega su ljudi zavađeni uglavnom je neka prolazna sitnica ili interes, za koji ne vredi žrtvovati mir i harmoniju u društvu. Vera i snaga ogleda se u oprostu i toleranciji, a ne mržnji i neredu.
