Izvor: RTS, 15.Okt.2013, 07:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muslimani slave Kurban-bajram
Počela četvorodnevna proslava Kurban-bajrama. Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva, a tradicionalno se prinosi i žrtva.
Islamski vernici počinju četvorodnevnu proslavu jednog od dva svoja najveća praznika-hadžijski Kurban-bajram (Dan žrtve).
U beogradskoj Bajrakli džamiji jutros je u 7.33 počela je Bajramska molitva kojoj prisustvuje veliki broj muslimnaskih vernika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Molitvu i propoved povodom jednog od najvećih muslimanskih praznika služi vojvođanski imam Muhamed ef. Ziljkić.
On je svoju molitvu posvetio nadi i pozvao vernike na praštanje, ukazujući da je Alah "bio samilostan prema svojim vernicima, koji su preterivali u grehu i neposlušnosti".
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.
Kurban-bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u Ćabi, odnosno u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.
Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.
Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.
Praznik se zove Kurban-bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.
Biblijska i kuranska priča o žrtvi slične su, ali u Bibliji đavo iskušava Avrama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.
