Izvor: Blic, 17.Mar.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvuci izgubljene balkanske muzike
Makedonska etno grupa „Synthesis" nastupiće u sredu (19. mart, 20 časova) u Centru „Sava", a gosti će biti Bilja Krstić i „Bistrik". Ovaj znimljivi sastav među prvima je sredinom devedesetih na području bivše Jugoslavije počeo da interpretira tradicionalnu balkansku muziku na nov, moderan način.
U međuvremenu je u Srbiji i Makedoniji praktično iznikla čitava scena sa etno sastavima koji neodoljivo podsećaju na „Synthesis", ali ono >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što njih i dalje izdvaja jeste ozbiljnost u pristupu muzici ali i dobro odmerena lepršavost u interpretaciji.
Na koncertu u sredu predstaviće dobar deo novog albuma, koji još nije završen, a među pesmama će se naći i jedan tradicional koji je vođa grupe Radoslav Šutevski pronašao u jednoj knjizi objavljenoj u Beogradu 1897. godine. Šutevski za „Blic" kaže da je istraživanje izgubljene balkanske muzike veliki izazov, koji zahteva strpljivo „kopanje" po raznim arhivama balkanskih zemalja. „Mi smo i na prošlim albumima imali pesme koje su nestale, a koje smo mi vratili da bi ih čuli mladi ljudi, ali i stari: evo ja koji se bavim muzikom mnoge od njih nikad nisam čuo", kaže Šutevski. „Na novom albumu imamo tri stare kompozicije za koje verujem da ih 99 posto naroda nikad nije čulo. Neke od tih kompozicija sam našao u jednoj knjizi iz 1897. godine, iz egejskog, ohridskog, bitoljskog kraja."
Vesela muzika
„Synthesis" čini osam članova - pet muških instrumentalista (kaval, gajde, zurle, tambura, tarabuka, udaraljke, klavir...) i tri ženska vokala. Šutanovski kaže da je njihova muzika uglavnom vesela, puna života, ali je sasvim diskretno prožeta melanholijom koju manje pažljivi slušaoci možda i ne primete. Jedan od vokala „Synthesisa" Biljana Ristovska kaže za „Blic" da publika u drugim krajevima sveta vrlo dobro prima tradicionalnu muziku s Balkana, „jer su emocije u našim pesmama u prvom planu", kaže Ristovska. „Te pesme nam mnogo govore i o ljudima koji su ih napravili pre tako mnogo godina, o našim precima... A zanimljivo je da često i mi ne razumemo neke od reči tih pesama jer su napisane na danas izgubljenim dijalektima makedonskog jezika, poput egejskog."
Proces otkrivanja izgubljenih pesama ponekad podseća na detektivski - treba pretražiti sve notne i zvučne arhive u raznim ustanovama od Sofije do Beograda, a onda sve to prilagoditi uhu današnjeg slušaoca koji želi i da se zabavi i da usput sazna nešto o muzičkom nasleđu Balkana.
Šutevski je posebno ponosan saradnjom grupe „Synthesis" s Makedonskom filharmonijom, iako kaže da nije bilo lako uklopiti narodnu muziku sa jednim klasičnim orkestrom. „Koliko smo u tome bili uspešni možda govori to što mi je moj dobar drug Sanja Ilić nakon našeg prvog koncerta ovde rekao: 'Prijatelju, ovo je mnogo dobro, ja ovo moram da uradim!’ Posle smo se šalili kada je on imao koncert u Skoplju, pa sam mu rekao 'Seti se šta si mi ono rekao u Beogradu’.
Čudo u portugalu
Kako nastaje muzika „Synthesisa"? „Pokušavamo da obradimo mnoge pesme, ali desi se da se poneka jednostavo ne da: takve jednostavno ostavimo u izvornom obliku potpuno svesni da bismo ih obradom upropastili.
'Zajdi, zajdi’, 'Biljana platno beleše’ – su opšte poznate, nema ko ih nije pevao i to je u redu. Ali naš cilj je da ukažemo na naše iskonske pesme. Neke od takvih su postale i hitovi. Recimo pesma 'Vo naše selo’ iz koje smo uzeli samo četiri takta i jednu strofu, i od nje napravili pesmu sa sedam strofa za koju se misli da je originalno naša", objašnjava Šutevski. On smatra da svi narodi bez obzira na globalizaciju žele da održe svoj identitet, i da je u tom nastojanju muzika veoma važna.
„Mi nismo izmislili ni rokenrol ni džez, mi imamo ovo - hajde da onda to približimo ljudima To je ta prelepa izvorna makedonska muzika; kaval, zurle, gajde daju tonalitet koji ne možemo menjati. Možemo da poradimo na aranžmanu i harmoniji, ali to je i dalje izvorna muzika koja je i u Evropi dobro prihvaćena, jer budi emocije", kaže Šutevski i navodi jedan skoro neverovatan događaj: „U Portugalu smo pevali pesmu iz egejskog kraja i sa nama je pevao i ceo prvi red i to, možete li da zamislite, na starom makedonskom dijalektu!? Objašnjenje je stiglo od jedne Portugalke koja nam je rekla da je pesmu slušala za vreme trudnoće i da je njena beba svaki put „poskočila" u stomaku kada bi čula tu pesmu. Pa su je i ostali naučili."
84 ritma
„Naš jezik je malo drugačiji, kod nas se kaže dojdovme, otidovme, iskočivme... Mi produžavamo slogove, a naša muzika ima 84 različita ritma. Taj narod koji je to u prošlosti pevao nije razmišljao o ritmici nego o tekstu. Makedonski je mnogo bogatiji jezik u ritmičkom smislu; imamo jednu kompoziciju koja je dvadeset sedam osmina, pa vi izračunajte kako to izgleda. Etnomuzikološki, samo Indija ima više narečja, a na drugom mestu je Makedonija."
.jpg)
