Izvor: Politika, 27.Maj.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zovem se crveno
NETA festival, koji je prošle nedelje održan u bugarskom gradiću Vraca, predstavio je zanimljive predstave iz balkanskog regiona i premijerno prikazao prvu produkciju mreže NETA, po motivima dela Orhana Pamuka O predstavi Narodnog pozorišta iz Prištine, po tekstu Ežena Joneska „Ćelava pevačica“, mnogo se pisalo u beogradskoj štampi, jer na poziv Ateljea 212 nije kod nas došla, kažu, iz ideoloških razloga. Potvrđujem da je u pitanju izvrsno pozorišno delo
Ove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2011, održavaju se dva festivala Nove evropske teatarske akcije (NETA). Prvi je u Vraci, bugarskom gradiću, stotinak kilometara od Sofije, koji ima zavidnu pozorišnu tradiciju. U ovdašnjem Dramskom lutkarskom teatru, koji već sedamnaest godina vodi glumac Anastas Popdimitrov, od 16. do 22. maja održan je, po dvadeset drugi put, Festival nacionalnog bugarskog teatra.Uz njega, selektor Blagoj Stefanovski je odabrao zavidan izbor od osam NETA predstava, koje poseban međunarodni žiri prati i ocenjuje, u konkurenciji za značajne glumačke, rediteljske i produkcijske nagrade.
Drugi deo ovogodišnjeg festivala NETA biće održan u Ljubljani, u okviru Eksponta.
U Vraci, interesantnom planinskom gradiću, skrivenom u bujnoj vegetaciji, u odličnoj organizaciji Dramskog lutkarskog teatra, gledali smo izbor od osam pozorišnih predstava, vrlo različitih žanrovski među sobom, ali prilično ujednačenog kvaliteta. Kako selektor može da odabere samo teatre koji su pristupili NETA, njegov izbor je, ipak, limitiran. Mreža se širi i smatra se da tog limita uskoro više neće biti.
Prva prikazana predstava bila je „Belvedere“, po pomalo literarnom tekstu mlade rumunske spisateljice Ane Marije Bamberger. Izvelo ju je Pozorište Al Davila, iz rumunskog grada Piteštija.
Druge večeri gledali smo prvu produkciju teatarske mreže NETA – projekat „Crveno“, po motivima romana Orhana Pamuka „Zovem se crveno“. Ovu predstavu, u režiji Martina Kočovskog, podržali su Mali dramski teatar iz Bitolja, Festival Eksponto, Ljubljana, Festival MESS, Sarajevo, Letnji festival, Kopar, Narodno pozorište Crne Gore, Narodno pozorište Sarajevo i Narodno pozorište iz Bitolja. Mlad, internacionalni ansambl, na svim tim jezicima prenosi protest protiv prisilno „izgubljene generacije“ i dvostrukog malograđanskog morala, u borbi za slobodu izbora i delanja.
Sledeća predstava bila je po tekstu trenutno najizvođenijeg prištinskog dramskog pisca Hadžifa Mulićija „Komemoracija u kafe teatru“. Ovaj pisac, reditelj i profesor dramaturgije je u dramsko ruho zaogrnuo nesreću dvojice muškaraca, koji se sreću u kafe-teatru, svako sa svojom pričom izgubljenih iluzija. Taj u svakom smislu antiratni komad prepun je citata kako iz velike dramske baštine, tako i iz naše stvarnosti, nijednog trenutka ne posrnuvši u banalnost.
Kao četvrtu predstavu NETA nam je prikazala poznatu „Helverovu noć“, po tekstu Ingmara Vilkvista, u režiji Dina Mustafića, a igrali su je neprevaziđeni Mirjana Karanović i Ermin Bravo, u produkciji sarajevskog Kamernog teatra 55.
Sledeće večeri Stefanovski je šokirao domaću pozorišnu javnost, koja prati i NETA festival, predstavom „Rozamunda“, „Zetskog doma“ sa Cetinja. Po tekstu Elfride Jelinek, u režiji Senke Bulić, Tihana Ćulafić i Marinko Leš su uprizorili manje od jednog sata „dramaturgije sperme i krvi“, uz nasilje i agresiju koju ova, „in yer face“ dramaturgija podrazumeva.
„Bračni par Martin”, Narodno pozorište iz Prištine, po tekstu Ežena Joneska
„Bračni par Martin“ je predstava Narodnog pozorišta iz Prištine, po tekstu Ežena Joneska „Ćelava pevačica“, u režiji izvanrednog mladog reditelje Bekima Lumija. To je ona predstava o kojoj se mnogo pisalo u beogradskoj štampi, jer na poziv Ateljea 212 nije kod nas došla, kažu,iz ideoloških razloga. Potvrđujem da je u pitanju izvrsno pozorišno delo, u izvođenju dvoje izuzetnih glumaca, Grese Palaska i Astrita Kabašija, sa mnogo scenske poezije, prikazano u varijaciji apsurda najrazličitijih pozorišnih žanrova, od mjuzik hola do slepstika.
Od poslednje dve prikazane predstave, izdvajam izvrsnu, nezaboravnu inscenaciju takođe Joneskovog teksta „Lekcija“, u tumačenju i u režiji slavnog rumunskog pozorišnog i filmskog glumca Horacija Malaelea. Kao mračnu grotesku, svedenim, minimalnim, a nezaboravnim sredstvima. Malaele je odigrao profesora koji ubija svoje učenice, kao asocijaciju na „revoluciju koja jede svoju decu“.
Sasvim na kraju festivala NETA, Knjaževsko srpski teatar iz Kragujevca je prikazao monodramu „Dnevnik jednog ludaka“, po Gogolju, za koju je glumac Ivan Vidosavljević već višestruko nagrađivan.
NETA se širi i njen uticaj jača. Međunarodni žiri, kojem je predsedavala Nora Makarova (Rusija), a uz vašeg izveštača činili ga i Nina Mazur (Nemačka), Ljiljana Mazova (Makedonija) i Jurij Juškevič (Ukrajina)pratio je i bugarsku nacionalnu produkciju, „za svoju dušu“. Stavio je, uz nagrade NETA za međunarodnu selekciju, i jednu osnovanu primedbu – ovakav festival NETA nije smeo da se organizuje bez selektovanja jedne predstave domaćina, Bugarske, u međunarodnom programu.
U to ime, NETIN žiri je dodelio Specijalno priznanje predstavi „Stolice“, po Jonesku, u nacionalnoj bugarskoj selekciji. Ovu izvrsnu predstavu videla je, nedavno, i beogradska publika, u okviru međunarodnog pozorišnog vestivala „Slavija fest“. U koprodukciji Dramsko lutkarskog teatra iz Vraca i Malog teatra iz Bitolja, a u režiji Ljupča Georgijevskog, bravurozno su igrali Joana Popovska i Anastas Popdimitrov.
----------------------------------------------------------------------
NETA, očuvanje nacionalnih različitosti
Po rečima Damira Domitroviča, iz Ljubljane, generalnog sekretara NETA, Nova evropska teatarska akcija je, kao mreža međunarodnih festivala, nastala novembra 2001. godine, u vreme kada je Blagoj Stefanovski, jedan od njenih osnivača, bio ministar kulture u Makedoniji. U ovu, drugu po veličini evropsku teatarsku mrežu (najveća je ITI, Uneskov Institut za pozorište) pozvani su teatri iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Rusije, Srbije, Slovenije i Turske.
I već naredne godine ustanovljena je NETA, u Novoj Gorici. Ova mreža podrazumeva jedinstvo različitosti, uz očuvanje nacionalnih teatarskih osobenosti i širi se na organizaciju zajedničkih festivala, koprodukcije, izdavačku delatnost, međunarodnu komunikaciju... Prvi festival NETA je bio organizovan u Podgorici, 2006.godine, u Narodnom pozorištu Crne Gore, a sledio ga je festival u Sankt Peterburgu, 2007, u slavnom Teatru Komesarževske. Godine 2009, festival NETA su podržale tri institucije, Slovenačko pozorište u Trstu, Slovenačko narodno pozorište u Novoj Gorici i Letnji primorski festival.
Prošle, 2010. godine, NETA je organizovana u Sarajevu, prilikom obeležavanja pedesetogodišnjice sarajevskog MESS-a.
Dragana Bošković
objavljeno: 28.05.2011.
