Izvor: Politika, 02.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žongler presvete Bogorodice
Jedna srednjovekovna legenda kaže da je u zemlji koju danas nazivamo Austrija, porodica Burkhard – koju su činili muž, žena i njihov mališan – običavala da zabavlja svet na božićnim vašarima recitujući pesme, pevajući balade starih trubadura i izvodeći žonglerske veštine. Naravno, nikad im nije preostajalo novca da kupe poklone, ali je čovek uvek govorio sinu:
– Znaš zašto vreća Božić-Bate nikad ne može da se isprazni, iako ima toliko dece na svetu? Zato što, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osim toga što je prepuna igračaka, postoje ponekad i važnije stvari koje treba razdeliti, a to su takozvani nevidljivi darovi. Tako u neki razoreni dom on nastoji da donese slogu i mir u noći kad čitav hrišćanski svet slavi svoj najsvetiji praznik. Ili negde, gde nema ljubavi, on poseje seme vere u dečija srca, a tamo gde budućnost izgleda mračna i neizvesna, on donosi nadu. U našem slučaju, kad nas Božić-Bata poseti, mi smo sutradan srećni što smo živi i što možemo i dalje da obavljamo svoj posao – da uveseljavamo ljude. Nikad to nemoj da zaboraviš.
Vreme je prolazilo, dečak je postao mladić, i jednog dana porodica je prolazila pored velelepne opatije u Melku, koja je nedavno bila sagrađena.
– Oče, sećaš se da si mi pre mnogo godina ispričao priču o Božić-Bati i njegovim "nevidljivim darovima". Mislim da sam i ja jednom primio jedan takav dar, a to je sklonost ka svešteničkom pozivu. Nećete se ljutiti ako sada učinim prvi korak ka ostvarenju tog svog davnašnjeg sna.
Iako im je sinovljevo društvo bilo neophodno, roditelji su razumeli i uvažili njegovu želju. Zakucaše na vrata opatije gde su im monasi ukazali toplu dobrodošlicu i primili mladog Burkharda za iskušenika.
Došlo je i Badnje veče. I baš na taj dan, u Melku se desilo neviđeno čudo: Bogorodica, sa malim Isusom u naručju, rešila je da siđe na Zemlju i poseti samostan.
Ponosni zbog milosti koja im je ukazana, kaluđeri, stojeći u dugom nizu, istupali su jedan po jedan pred Bogorodicu, svesrdno se trudeći da odaju počast Majci i Sinu. Jedan im je pokazao prekrasne slike koje su krasile crkvu, drugi je doneo jedan primerak Svetog pisma čije je prepisivanje i ilustrovanje trajalo čitavih sto godina, a treći je izdeklamovao naizust imena svih svetaca.
Na samom začelju, mladi Burkhard je nestrpljivo čekao svoj red. Njegovi roditelji bili su obični ljudi i jedino čemu su ga naučili bilo je da baca loptice uvis i izvede nekoliko žonglerskih veština.
Kad je napokon došao red na njega, ostali kaluđeri su hteli da zaključe ceremoniju, jer bivši žongler nije imao ništa važno da kaže, a mogao je i da naruši ugled opatije. Pa ipak, u dubini duše, i on je osećao silnu potrebu da nešto svoje podari Isusu i Mariji.
Sav postiđen, pod prekornim pogledima svoje braće, izvadio je iz džepa nekoliko pomorandži i počeo da ih baca uvis i hvata rukama, stvarajući divan krug u vazduhu, kao što je imao običaj da čini u vreme kada je sa roditeljima obilazio vašare u čitavom kraju.
I baš u tom trenutku, mali Isus poče da pljeska ručicama od radosti, u naručju Bogorodice koja je čak dozvolila mladom Burkhardu da malo podrži dete, koje nije prestajalo da se smeje.
Legenda na kraju kaže da, blagodareći tom čudu, svakih dvesta godina po jedan novi Burkhard zakuca na vrata opatije u Melku, gde uvek biva primljen s dobrodošlicom. I dok god boravi u samostanu, "nevidljivi darovi" imaju moć da preobraze srca svih onih koji ga upoznaju.
[objavljeno: ]
