Izvor: Blic, 13.Okt.2011, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zombiji, vampiri i Srbi u svemiru
Vampiri, zombiji i čudovišta nekada su bili junaci američkih filmova visoke produkcije, ali i bisera treš estetike, a danas su uveliko ušli i u srpski film.
U proteklih nekoliko godina nastao je niz zanimljivih domaćih filmova koji spadaju u žanr horora ili fantastike. U Beogradu danas počinje i Šesti festival srpskog filma fantastike (FSFF) koji će biti održan od 13. do 16. oktobra u Domu omladine Beograda i Muzeju jugoslovenske kinoteke.
Repertoar čine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << filmovi koji nastavljaju tamo gde su stali "Život i smrt porno-bande”, "Zona mrtvih”, "Srpski film”, dela koja su pomerila granice. Ako vam je dosta nalickanih i beskrvnih holivudskih filmova, ovde makar neće faliti krvi.
I ovde ćete naći razne ale i bauke, krvopije i monstrume, ali i prvi srpski film o Srbima u svemiru...
Na festivalskom otvaranju večeras će premijerno biti prikazan akcioni horor film "Last Drop” u režiji Miroslava Lakobrije, srpskog majstora za specijalne efekte ("Zona mrtvih”, "Srpski film”, "Porno-banda”, "Neprijatelj”). A po ugledu na slične svetske manifestacija, i ovaj festival neguje specifičan smisao za humor, pa se tako i nagrada za najbolji film zove "Koskar”...
Na pitanje kako komentariše bum fantastičnih i horor filmova u Srbiji, direktor ovog festivala Jovan Ristić kaže za "Blic” da prvi razlog leži u pojeftinjenju tehnologija za pravljenje filmova.
- Kameru i kompjuter može maltene svaka kuća da ima. A tu je i tehnološki napredak: pravljenje 3D efekta postalo je stvar kućne radinosti. Drugo, na filmsku scenu su došli autori koje generacijski povezuje ljubav prema fantastici i hororu - kaže Ristić.
Direktor programa festivala Dragan Jovićević kaže za "Blic” da su klinci koji su počeli da snimaju ove filmove naučili i da odgovaraju na zahteve stranih produkcijskih kuća koje traže aktuelne priče o stvarnim ljudima i tiču se neposrednih događaja na našoj teritoriji.
- Ti klinci danas kreiraju fantastične svetove koji su s jedne strane sačinjeni od čistih fantazmagorijskih elemenata dok su s druge smešteni u hiperrealistični okvir i gotovo svako od njih uzima aktuelnu situaciju kao polazišnu tačku.
Zato ovogodišnji program predstavlja uvid u potpuno paralelnu kinematografiju, subverzivnu, naravno, u odnosu na mejnstrim čije produkcije teško da dostižu ukupan budžet samo jednog igranog filma - kaže Jovićević.
Prema Ristićevim rečima, razlog uspeha ovih filmova je jednostavan: oni svetu nude nešto novo, sveže i neočekivano što dolazi iz Srbije. Potrebno nam je više filmova koji ne podražavaju zapadne obrasce, već su u suštinskom smislu srpski.
- Pritom ti filmovi bi trebalo da govore univerzalnim jezikom. A na nivou bivše Jugoslavije srpska scena je najsnažnija i jedina koja bi mogla da joj parira da je hrvatska.
Kad gledamo dugi metar, u Hrvatskoj je veći naglasak na naučnoj fantastici, dok je Srbija uglavnom u mračnoj fantastici i hororu. Kakva su vremena, nije ni čudo - kaže Ristić.
Na pitanje koje su to teme kojima se naši autori najviše bave, Jovićević kaže da im nije lako naći zajednički imenitelj.
- Ima tu replika na poznata ostvarenja („Matriks", filmove Sema Rejmija...), ali i originalnih priča. A teme se kreću od parodija na horor ili fantastiku preko stilizovanih treš etida i apstraktnih animacija, do potpuno ozbiljnog, tj. realističnog tretmana fantastičnih tema - kaže Jovićević.
Povezane vesti: Dobitnik "Cezara" za najbolji film na Festu 4. marta
.jpg)
