Izvor: Politika, 29.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zločin i kazna” bez iluzije
Festival „Desiré Central Station”, Subotica: „Pijani proces”, Bernar - Mari Koltes/Ivica Buljan, „Scena Gorica“
U Subotici je održan prvi Međunarodni pozorišni festival „Desiré Central Station", prema ideji i u organizaciji pozorišta „Deže Kostolanji”. Činjenica da festival nije koncipiran kao takmičarski, da nema žiri, niti klasičnog selektora, može se, između ostalog, razumeti tako da je njegov primarni smisao umetnost sama, esencijalizovano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozorište, čisto, istinito, neizmanipulisano okupljanje umetnika, publike, stručne javnosti. U tom pogledu, ovaj festival se razlikuje od većine domaćih festivala, čiji formalni okviri-načini selekcije, rad žirija, donošenje odluke o nagradama, često prljaju umetnost, udaljavaju se od suštine pozorišta, odnosno, umetnost tu često postaje sredstvo u grabljenju nekih ličnih interesa koji nemaju baš mnogo veze sa umetnošću. Sve to je ovde, u dobroj meri, izbegnuto, ukidanjem tih klasičnih formalnih određenja.Reprezentativni primer posebnosti ovog festivala je čin njegovog otvaranja, jedan suptilno provokativni i diskretno ironični performans,koji su izveli glumci pozorišta „Deže Kostolanji", zajedno sa njihovim rediteljem/upravnikom (Andrea Erdelj, Marta Bereš, Imre Elek Mikeš, Gabor Mesaroš, Andraš Urban). Oni su se tu duhovito, a subverzivno, igrali konvencijama ponašanja u pozorištu (upozorenja o isključivanju mobilnih telefona), odnosno predmetima želje, latentnim voajerizmomi drugim aspektima očekivanja publike (izlaganje obnaženih delova tela akterki).
Funkciju razvodnika i garderobera, za priliku otvaranja festivala, obavljali su, takođe, glumci pozorišta „Deže Kostolanji”. Takav postupak se može shvatiti kao jedan parateatarski čin koji, implicitno, nameće ideju da je čitav taj događaj - okupljanje publike, novinari koji love priče, umetnici koji prikazuju svoj rad itd - čisto pozorište. Jedan theatrum mundi, u šekspirovski metaforičnom smislu, gde smo svi neki glumci društvenih drama. Ukratko, ovi nekonvencionalni okviri festivala „Desiré Central Station" prodrmali su temelje ostalih festivala, podstičući na analizu njihovih osnova, strukture, društvenog značenja.Na festivalu je prikazano petnaest predstava, iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bugarske, Srbije, u domenu dramskog i plesnog teatra, kao i graničnijih, hibridnijih izvođačkih formi, objedinjenih težnjama ka istraživanju, formalnom, kao i idejnom. Jedna od predstava koju je publika videla je „Pijani proces” reditelja Ivice Buljana, nastala na osnovu drame Bernar - Mari Koltesa, adaptacije romana „Zločin i kazna” Dostojevskog (produkcija Scena Gorica, Velika Gorica). Ona je sasvim konzistentno ostvarena i svakako je tipična za program ovog festivala, u smislu njegovih eksperimentalnih težnji. Reditelj je utvrdio kvalitetnu osnovu za uspostavljanje visoke mere autentičnosti igre, na scenografski potpuno redukovanoj sceni, ne trudeći se da nasilno stvori iluziju, već je, naprotiv, na različite načine, neprestano urušavajući - glumci se obraćaju inspicijentima, ulaze u komunikaciju sa publikom, vidljivo izlaze iz likova itd. Scenska svedenost, stilizacija, odsustvo potrebe za maskiranjem i iluzijom, posebno su efektni onda kada se u predstavu uključe projekcije senki, groteskni plesovi, songovi, jer, u takvom bazičnom minimalizmu, ovi elementi stvaraju jednu uzavrelu atmosferu koja ima prodorno dejstvo.Glumci Ivica Vidović (Marmeladov), Gordana Gadžić (Raskolnjikova), Ana Vilenica(Dunja), Lucija Šerbedžija (Sonja) i drugi, psihološki rafinirano igraju fragmente niza različitih drama, bez pretenzije ka jasnom pripovedanju, što je opravdano jer je reč o poznatom narativu. Ta neopterećenost imperativom linearne naracije veoma je plodno polazište za razmaštavanje same igre, traganje za specifičnim načinima scenskog izražavanja. Predstava je strukturisana kao mozaik, sklop rasparčanih fragmenata košmara. Takva forma potpuno odgovara sadržaju predstave - prikazu gubitka razuma, borbi sa mrakom ludila, opštem izmicanju tla pod nogama. Suočavanja likova sa njihovom odlutalom svešću, terorom alkoholizma, brukom nemaštine, udarcima sumnji i strahova, ali i grčevitom potrebom za ljubavlju, kao i vapajem za oprostom, Ivica Buljan je na sceni iscrtao sasvim senzualno i poetično, definišući, pri tome, čoveka kao složeno, kontradiktorno biće koga čine i greške, lomovi i ožiljci od udaraca koje je uspeo da preživi.
Ana Tasić
[objavljeno: 30/11/2009]
.jpg)
