Izvor: Politika, 18.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatno doba prohibicije
ili Trideset godina bluza u Beogradu (prvi deo)
Beograd, mart 2011. Macan je stigao večernjim letom iz Malmea, u klubu Kuglaš čekao ga je Pera Džo. Kada noć odmakne, Bluz triju će se pridružiti Bojana Stamenov i Nenad Zlatanović – deca beogradskog bluza. Njih dvoje, kao mnogi u publici, nisu se ni rodili kada je sve počelo... Među crno-belim fotografijama i izbledelim plakatima, uz zvuke „Kuće izlazećeg sunca“ i zveckanje pivskih flaša, Bluz voz će nas sve povesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << daleko u prošlost.
Beograd, mart 1981. U DJ kabinu kluba „505“, na petom spratu Mašinskog fakulteta, ušli su gitarista Vlada Malešević i basista Ratko Lolić. Tvrde da imaju bluz bend, svirali bi pred „svojima“. Seme bluza posejano je dve godine ranije na programu Studija B: Ljubomir Vučković „Vučko“ bi u prvim minutima subote zavrteo „Wayfering Pilgrim“ Roja Bjukenena, a Vlada Jelenković dubokim glasom objavio „Bluz sat“ i počinjala je šetnja po istoriji bluza. Krajem zime 1981. Vučkovi saradnici Vladislav Pejak i Đorđe Đorđević „Džo Džo“ pretvorili su u javu snove slušalaca objavom prvih bluz večeri u Beogradu. Na ulicama je osvanuo reklamni plakat sa porukom „Ako volite bluz...“, inspirisan istoimenim albumom Majkla Blumfilda, a na stolovima ponedeljkom kreker-posluženje i letak sa podacima o ljudima čija će se muzika preslušavati, tekstovima pesama ili prigodnim ilustracijama. Kako u studentskom klubu nije bilo dozvoljeno točenje „žestine“, Džo Džo i Vlada su je donosili od kuće i, po ugledu na doba prohibicije, delili besplatno ljudima u kabini.
Prva živa svirka dogodila se početkom aprila. Za nastup Bluz kvinteta tražila se „karta više“. Bili su „stvarni“, svirali su na nekoliko metara od nas, zamišljali smo da smo u Čikagu. Sitnišem koji su zaradili te večeri uspeli su da pokriju troškove prevoza i štampanja plakata. Čuvši da je u Beogradu razrađena bluz scena, jedne aprilske noći u posetu Studiju B svratili su subotički muzičari Dragan Ružić „Macan“ (gitara) i Robert Tili (usna harmonika i vokal), ostavivši na traci nekoliko snimaka pod imenom After Midnight Band, kao zagrevanje pred Mašinac. Bluz kvintet je ubrzo nastupio u obližnjem Dadovu, gde je gitaristi Draganu Markoviću prišla devojka iz publike izrazivši želju da nauči da peva bluz. Bila je to Zora Vitas. Debitovala je na zatvaranju prve sezone bluza na Mašincu, ispraćena ovacijama. Uz Bluz kvintet i After Midnight Band, na programu „Poslednji bluz“ nastupio je i sastav Blues X, koji je za tu priliku okupio gitarista Rok mašine Vidoja „Džindžer“ Božinović: tako je otvoren prostor brojnim ad hoc postavama koje će narednih godina džemovati po gradu.
Sezonu 1981/1982. obeležava pojava novih bendova i koncertnih prostora za bluz. Na Mašincu su nastupili Bar bluz bend, prvi sastav sa tročlanom duvačkom sekcijom, u kojoj se posebno isticao usnoharmonikaš Petar Miladinović „Pera Džo“ i Blue Horizon, koji je vodio Voja Božičković, kolekcionar retkih ploča i profesor marksizma u Petoj beogradskoj gimnaziji. U klubu „F“ Filozofskog fakulteta predstavio se šabački Bluz vremeplov, koji je predvodio usnoharmonikaš Jovan Ilić. Bluz kvintet je dva puta napunio Skadarlijsku pivaru. U proleće 1982. na Mašincu je debitovao Strip bluz bend, prvi sastav koji je izašao iz okvira pukog reprodukovanja američko-engleskih uzora, kao i prva postava koja je pokušavala proboj i izvan bluz zajednice. U osvit Dana mladosti 1982, vrata bluzerima otvorio je Dom kulture Stari grad, u to vreme jedan od najvažnijih rokerskih prostora u gradu. Grupnu svirku započeli su Jovan Ilić i gitarista Mika Pavlović, nastavili Strip bluz bend i Bluz kvintet, a okončao Tunel Vlade Jankovića „Džeta“, sa specijalnim gostom Branimirom Štulićem „Džonijem“. Prisustvo najuticajnije ličnosti novog talasa dalo je događaju posebnu medijsku dimenziju.
Bluz drvo cveta: Marquee, Blok 45, Chess Blues Band, Subway, Junior Blues Band i West Coast Blues Band penju se na binu Mašinca. Bluz kvintet trijumfuje na Drugom BROF-u (1982), ali ubrzo ostaje bez Zore Vitas i, potom, Dragana Markovića, koji se najpre pojavljuje u obnovljenom Blues X, a potom ostvaruje saradnju sa (povratnikom iz Italije) gitaristom Dragoljubom Crnčevićem „Crnketom“ u postavi Dr. Project Point Blank. Crnčevićev rad na novoj ploči Dragoljubovog taksija, sa američkim basistom Timom Dejvisom i australijskim bubnjarom Majklom Šulcom, okrenuo se, na Markovićev predlog, u čisti bluz sastava novog imena. Point Blank je prvi zasvirao većinom autorske (Crnketove) kompozicije i bio prvi sastav sa potpuno profesionalnim nastupom (imidž usamljenih kauboja sa jenki šeširima i Dejvi Kroket kožnjacima, zabavan scenski nastup, osmišljen proboj u medijima...). Album „The Blues“ (1984) postao je prvi album BG bluza, kao vizitkarta za buduće delovanje na celokupnom prostoru Jugoslavije.
Istovremeno sa Point Blankom, na beogradskim scenama probijala su se dva sastava čiji će vek trajanja biti dug i uticaj izuzetno dubok: Sirova koža (Raw Hide) i Bluz trio. Među novim prostorima, najveći doprinos daljoj afirmaciji BG bluza dao je Taš klub 202, na mestu legendarnog kluba Cepelin, odakle je radijske prenose za celu Srbiju realizovao tim emisije „Sav taj džez“ Beograda 202, pod devizom „Radio koji se gleda“. Priliku su dobili i novi sastavi, poput grupe šesnaestogodišnjaka pod imenom Plava ptica. Na Palilulskoj olimpijadi kulture (POK 85, predsednik žirija bio je Petar Janjatović) ovaj sastav je zauzeo drugo mesto iza Oktobra 1864, izvodeći prvi veliki hit BG bluza „Travelin’ Song“.
U noći između 14. i 15. maja 1985. godine, Taš klub 202 je bio poprište zanimljivog hepeninga. Jovan Ilić i ja smo osmislili šest ad hoc postava sa četrdesetak beogradskih bluzera za nastup na Bluz samitu. Po završetku direktnog prenosa, započeo je najluđi bluz džem sešn, do pet sati ujutro uz kolektivni „Sweet Home Chicago“. Bila je ovo uvertira u osnivanje Bluz sindikata, sa ciljem zajedničkog nastupa u javnosti i realizacije kompilacijskog albuma u produkciji Dadija Stojanovića. Ideja je bila preuranjena: na prvu zajedničku ploču bluzeri će čekati još devet godina.
(Nastaviće se)
Vojislav Pantić
objavljeno: 19.03.2011.
