Izvor: Blic, 17.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlata čuva veliku tajnu
Zlata čuva veliku tajnu
- I ja sam radoznao da vidim šta je tamo, ali će lokalitet Zlata-Kale morati da pričeka - kaže Miladin Lukić, pomoćnik ministra kulture zadužen za zaštitu kulturnog nasleđa, koji nije dozvolio Filozofskom fakultetu u Beogradu da pobode prve sonde.
Tako Zlata - koja više od jednog veka, počev od slavnog engleskog arheologa ser Džona Artura Ivensa, istog onog koji je iskopavao ostatke palate u Knososu, provocira naučnike, krijući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tajnu koja bi mogla da odredi sasvim nove smernice srpske arheologije - dočekuje i ovu zimu netaknuta. Osim toga, studenti arheologije ostali su uskraćeni za praksu, iako je Filozofski fakultet obezbedio novac za njihov boravak na jugu Srbije. Da paradoks bude veći, ovo nalazište, za koje se sluti da krije značajne ostatke iz rimskog perioda, upravo u Ministarstvu kulture nameravaju da stave u proceduru kojom bi bilo proglašeno spomenikom kulture, a običaj je da se to čini na osnovu pokazatelja koje je nemoguće utvrditi bez prethodnog iskopavanja.
Danas, na lokalitetu nazvanom po tzv. Zlatnoj reci, udaljenom samo 14 kilometara od Caričinog grada, monumentalno deluju još samo ostaci objekta za koji se pretpostavlja da je brana, a čija je visina oko sedam-osam metara. Zbog toga je Filozofski fakultet, pored podrške Muzeja u Prokuplju, obezbedio i donaciju i stručnu ekspertizu Instituta za vodoprivredu 'Jaroslav Černi', međutim do daljeg ostajemo bez podataka ne samo o tome koliko je crkava bilo na ovom mestu već i da li je ovde reč o veštačkom jezeru iz šestog veka...
'Naravno, ja nisam želeo da tu dozvolu potpišem, jer dve komisije Ministarstva nisu preporučile istraživanje, izuzev gospodina Miloja Vasića, koji je rekao da to treba iskopavati. Naš stav potiče, uslovno, od neke vrste politike u Ministarstvu kulture. Uglavnom se zna koji su u Srbiji najznačajniji arheološki lokaliteti', kaže za 'Blic' Lukić i dodaje: 'U principu, naučni interesi i potreba za istraživanjem Zlate nisu sporni, međutim sporan je onaj deo koji bi potom usledio, a to su konzervacija, obrada i prezentacija materijala. Ako otvorite značajno nalazište, treba i da ga pokažete, a to zahteva investicije, podizanje zaštitne konstrukcije... Zlata će sigurno doći na red jednoga dana, ali dajte da pokažemo prvo ono što je već daleko odmaklo u istraživanjima, i gde su već ozbiljni nalazi prisutni, a ne mogu da se vide... Voleo bih da mi prvo prezentujemo najznačajnije stvari koje imamo, a to su Viminacijum, Sirmijum, Gamzigrad, koji nameravamo da nominujemo za listu za upis u svetsku kulturnu baštinu, zatim Medijanu kod Niša, Caričin grad, a sve su to veliki kompleksi. Dakle, govorim vam s aspekta nekog ko zna da Ministarstvo u slučaju Zlate neće moći da isprati zaštitu', zaključuje Lukić.
'Pitanje konzervacije ne može se prihvatiti kao izgovor, jer ona i ne sledi posle sondiranja, već se sonde, nakon završenog iskopavanja, zatrpavaju', podseća dr Mihailo Milinković, vanredni profesor na odeljenju za arheologiju. 'Naš cilj je bio da utvrdimo stratigrafiju terena, kulturno naslojavanje i hronološku pripadnost nalazišta, a sve to doprinelo bi razrešenju dileme oko Justinijane Prime. Važno bi bilo dokazati da li ranovizantijska Zlata krije i kasnorimske ostatke, a radi otkrivanja lokacije zadužbine cara Justinijana, grada Justinijane Prime. Ako bi se pokazalo da Zlata ima kasnorimski sloj, otpada mogućnost da je ona Justinijana Prima, taj grad koji većina naučnika smešta na prostore današnje južne Srbije. Prema tome, sondiranje ne bi bio promašaj, šta god da otkrijemo, smatra dr Mihailo Milinković.
Stanovište ovog profesora o zaključcima nadležnih komisija je nešto drugačije od pomoćnikovih. 'Prema podacima koji su meni raspoloživi, komisija za procenu prioriteta projekat za istraživanje Zlate uvrstila je u treću kategoriju, dakle nije je odbacila, a komisija za izdavanje dozvola za iskopavanje u svom zaključku jasno je naglasila da se preporučuje Ministarstvu da izda dozvolu', kaže Ljubica Jelisavac
