Izvor: Blic, 19.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u malim prestonicama
Život u malim prestonicama
Bez osobitog žala za počivšom državom, u času kada se, nadati se je, poslednjim razlazom okončava mučna smrt jednog nekad respektabilnog državnog ustroja, pijem kratak espreso, sa sasvim malo šećera, u jednoj od malih prestonica. Sprema se događaj, veliki kulturni događaj, jedini veliki kulturno-državni događaj u ovoj maloj zemlji koja, jedina od svih iz nekadašnje zajedničke povesti, ima baš onu nagradu što zadovoljava balkansku megalomansku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebu za stavljanjem uz bok razvijenom svetu. Pozlaćenu statuu čovečuljka dobio je pre nekoliko godina jedan lep film, a nešto pametnog sveta iz male prestonice centralne države zapadnog Balkana, umelo je da iz te činjenice izvuče nekoliko lekcija.
I sada se, evo, zgrada nacionalnog teatra uređuje za prijem gostiju koji će u njoj gledati filmove, program festivala koji ne može pokvariti ni prevarna kontinentalna klima deli se po ulicama, svi pitaju šta treba gledati. Prijatno osećanje za jedan grad.
No, kada se završi taj događaj, a pre sledećeg, manje glamuroznog, nastupiće ona vrsta permanentne sijesta, ono radikalno odsustvo događanja koje male balkanske prestonice pretvara u kasabe, od Alpa do Pelagonije.
Kultura za jednokratnu upotrebu na godišnjem nivou, to nije kultura nego tek izolovani čin, nešto kao nerealan svetski rekord u atletici, prekoračenje granica, incident.
I ništa tužnije od vremenske jame između dva takva događaja.
Povratak zombija
'Zemlja mrtvih' reditelja i pisca scenarija Džordža Romera
Da sam 'Zemlju mrtvih' (god. proizvodnje 2005. trajanje: 95 min.) video ne znajući ime autora i ne pogledavši špicu, poručio bih u sebi nepoznatom autoru: 'A zar nisi mogao nešto da naučiš pogledavši filmove Džordža Romera?' No ironija slučaja je da novi film upravo potpisuje Romero, koji je kultni status u žanru horora stekao stvarajući upečatljive vizuelne priče o zombijima, živim mrtvacima. Njegova 'Noć živih mrtvaca' (1968) i 'Zora mrtvaca' (l979) nalaze se u poznatim antologijama i predstavljaju, da upotrebimo reči jednog strogog američkog kritičara, 'nezaboravna i podsticajna dela o modernoj Americi'. Dešavalo se to i ranije i boljima od Romera, ponestanu ideje, istanji se energija i onda se pribegne prekopavanju po sopstvenoj zaostavštini (fenomen reciklaže), što u načelu ne mora da bude loše.
Zombije je Romero preuzeo iz haićanskih narodnih predanja u kojima oni predstavljaju nesahranjene mrtvace, tvorevine bez duše koje se upliću u svet živih. Neka vrsta vampira, ali bez gotsko-transilvanijske mistike i zavodljivosti. U Romerovoj poetici horora oni se uspešno mešaju sa žiteljima američke provincije, pa njihovo nerazlikovanje ima dubinsko i potresno značenje. 'Zemlja mrtvih' počinje poučnim upozorenjem o zombijima, što otkriva autorovu nesigurnost da su nekadašnje lekcije ostale nesavladane. Potom nas naizmenično uvodi u tri plana priče: svet bogatih i gramzivih koji živi u modernim, tehnološki savršenim zdanjima, na drugom kraju je ulični lumpen-proletarijat, ružni, prljavi i zli, koji uglavnom otelovljuju i zombije, i na kraju iskrsava nekakva specijalna jedinica koja kreće u istrebljenje zombija, kao da spasava ljudsku civilizaciju od zlih Marsovaca. Sve je to zbrkano poređano u dramaturški nevešto povezanim sekvencama. Film ima vrlo malo dijaloga, likovi su nabacani i najčešće nemaju ni imena, zombiji surovo i bezdušno uništavaju, ali im se dostojanstveno uzvraća. Krvi i razaranja do kolena. U filmu igraju Denis Hoper, kultni glumac još od 'Golih u sedlu', i Azija Arđento koja se proslavila u hororima svog oca Darija. Šta oni rade u ovom filmu ni njima nije bilo jasno. Sem što su iščekivali ček i potom, kako holivudska mudrost kaže, sve u suzama odšetali do banke.
