Izvor: B92, 08.Okt.2013, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život je nastao u Dohi
Četrnaest džinovskih, misterioznih balona nedeljama je stajalo glavnom gradu Katara. U ponedeljak, 7. oktobra, rano ujutru, širom Dohe začuli su se otkucaji srca i misterija je počela da se rešava.
“Čudesno putovanje” (The Miraculous Journey) trajalo je od 2007. do 2013. godine, koliko je vremena bilo potrebno umetniku Dejmijenu Herstu i njegovim saradnicima da naprave četrnaest monumentalnih bronzanih skulptura.
Herstovo delo otkriveno je 7. oktobra u Dohi, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uz prisustvo članova katarske kraljevske porodice, vladinih najviših zvaničnika i brojnih lokalnih umetnika.
Skulpture prikazuju razvojne faze fetusa i kulminiraju džinovskom statuom tek rođene bebe, koja je visoka desetine metara. Sve one nalaze se ispred Medicinsko-istraživačkog centra “Sidra”, čija će nesvakidašnja zgrada od čelika, stakla i keramike svečano biti otvorena 2015. godine.
Ovaj centar biće posvećen zdravlju žena i dece, pa su Hirstove skulpture bile logičan izbor koji je napravio “Qatar Museums Authority” (QMA). Ipak, kako piše Njujork Tajms, ovaj potez označio je radikalni raskid sa tradicionalnim umetničkim korenima Katara i okretanje zapadnjačkoj umetničkoj traciji.
Predsednica QMA-a Šeika Al Maisa Hamad bin Kalifa al-Tani (30) tvrdi da ovaj potez nije toliko šokantan, kao što bi, poređenja radi, bilo otvaranje izložbe sa obnaženim telima.
“U Kuranu postoji jedan stih koji se odnosi na čudo rođenja. Skulpture nikako nisu u suprotnosti sa našom kulturom i religijom”, kazala je ona novinarima.
Ona ovaj potez vidi kao jedan od trenutno preko potrebih u nastojanju da Katar, zemlju poznato po oblakoderima i pesku, pretoči u umetnički centar.
Šeika je u svetu savremene umetnosti poznata kao jedna od najmoćnijih žena, iako je mnogi kritikuju zbog toga što sarađuje samo sa proslavljenim imenima.
“Ona ima hrabrost da predstavi nove vizuelne ideje i nove misli, naročito u Dohi, u kojoj je tradicionalizam izraženiji nego u okolnim zemljama”, tvrdi Nada Šabut, istoričarka umetnosti sa Univerziteta u Severnom Teksasu. “Veći deo Arapa nikada nije video akt u javnosti. Seks tamo nije tabu tema, več jednostavno stvar koja je u domenu privatnosti. Nisam sigurna kako će tačno tamnošnja publika reagovati na Hirstove skulpture.”
Kakva god reakcija da bude, teško da će se umetnik Dejmijen Herst (48) potresti zbog toga. Njegovi radovi bez izuzetka su praćeni lavinama kritika i odobravanja, a deo njih upravo je izložen u Dohi, gde je QMA organozovao retrospektivu njegovih dela, najveću do sada.
