Izvor: Blic, 07.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žirirati
Žirirati
Tokom svog života bio sam dosta često član žirija, ali je jedno od najodgovornijih svakako učešće u radu ovogodišnjeg žirija 41. 'Sterijinog pozorja'. Pre svega zato što je reč o festivalu poluvekovne tradicije i o manifestaciji koja ima uticaj na sredinu u kojoj deluje. Osnovano da stimuliše domaće dramsko stvaralaštvo, 'Sterijino pozorje' je uticalo da se dramski tekstovi pišu i da se prikazuju. Nagrade koje se mogu dobiti u domaćim tekstovima učinili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su da ih se reditelji brže prihvataju, glumci radije igraju, a likovnjaci nadahnutije opremaju.
Zato je i žiriranje za Sterijine nagrade odgovornije nego na nekom drugom festivalu. Ima principa koji se odnose na svako žiriranje - u bilo kojoj umetnosti. Mislim da je jedan od zdravih principa da treba izbegavati da se neka nagrada ne donese. Kriterijum ne treba da bude neki vrhunaravni kvalitet, već dela koja se nalaze pred žirijem. Uvek postoji ono što je najbolje. Na primer, potpuno je besmislena odluka prošlogodišnjeg žirija 40. 'Sterijinog pozorja' da se, sa rukama u džepovima, ne nagradi nijedna predstava u celini tog jubilarnog festivala, na kojem su najmanje tri predstave mogle poneti tu nagradu. Ne sme sujeta članova žirija biti važnija od suštine da se na jednom odličnom izdanju 'Sterijinog pozorja' ne nađe najbolja predstava.
Prilikom žiriranja ne treba voditi računa da li je neko pre toga dobio nagradu, već nagradu dati najboljem bez obzira na ranije odluke. Ima neke nelogičnosti kad se nagradom razdvoji najbolja predstava od najboljeg reditelja. Ali svetska je praksa da se ta protivurečnost prevazilazi tako što se jednoj predstavi ili filmu da nagrada za celinu, a u drugoj uspeloj predstavi ili filmu nagradi reditelj.
Nagrade treba svaki žiri da dodeli po svojoj savesti i kriterijumima, a nenagrađeni treba da budu svesni svih relativnosti nagrada i idu dalje...
