Izvor: Politika, 11.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zimsko putovanje Roberta Hamerštila
Izložba austrijskog umetnika Roberta Hamerštila u Leopold muzeju
Specijalno za „Politiku”
Beč – U Beču, u Leopold muzeju, koji je u okviru Muzejskog kvartira, nedavno je otvorena izložba crteža i grafika „Zimsko putovanje” austrijskog umetnika Roberta Hamerštila. Priredili su je Rudolf Leopold, osnivač, i Sandra Treter, kustoskinja Muzeja. Sedamdeset sedma Hamerštilova samostalna izložba (prethodna je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošle godine u Briselu), praćena dokumentarnim filmom „DieWinterreise” Valtera Kinrajha, otkriva sedamdeset šest dela (18. februara 2009. slikar, zimski putnik, napunio je toliko godina). Za svaku Hamerštilovu godinu jedan crtež ili grafika.
Osnova izložbe jeste ciklus crteža Roberta Hamerštila inspirisanih muzikom Franca Šuberta (1897-1928) i stihovima pesnika Vilhelma Milera (1894-1927). Dvadeset četiri crteža olovkom, na kojima su crtačevom rukom ispisani pesnikovi stihovi, reprodukovana su u monografiji „Zimsko putovanje Franca Šuberta” objavljenoj povodom dvestote godišnjice od rođenja kompozitora (Beč–`Minhen, 1997). Autor ovih redaka dobio je ovu knjigu sa Hamerštilovim ćiriličnom potpisom čiji deo glasi „...tu ima jedan zimski puta...” (ispisano zelenom hemijskom olovkom). Muzika koju je na Milerove stihove u godini pesnikove smrti komponovao Šubert svira se i peva tokom pomenute izložbe. Muzika i poezija dopunjuju izvanrednu izložbu. Možda bi u nekom drugom vremenu na izložene crteže i drvoreze muzičar komponovao a pesnik napisao pesme.
Oko osnovne teme kao koncentrični krugovi šire se umetnikova dela nastala od 1968. do 2008. godine, crteži i drvorezi, sećanja na tegoban period od 1944. do 1947. godine kada se dečak Robert Hamerštil sa porodicom i sugrađanima Donaušvabama, isteranim iz svojih domova i prognanih iz Vršca i okolnih sela, potucao po logorima i stratištima po Vojvodini dok nije preko Mađarske prebegao u Austriju, gde, u Potčahu kod Ternica, ima atelje u kojem slika i piše, i prima prijatelje.
Krugovi mogu da se gledaju i kao ilustrovana hronika koja nije dorečena i kojoj umetnik stalno prilaže nova dela, slike, grafike, crteže, na kojima su figure, siluete, senke, seni i kosturi, i psi, koje autor nije snivao – mada deluju izvitopereno i sablasno – jer gola stvarnost kroz koju je kao dečak prošao ili se provukao jeste prava teška mora. Ona se najupečatljivije očituje u ciklusu od dvadeset četiri minijaturna crteža olovkom (isti je broj i u monografiji „Zimsko putovanje Franca Šuberta”) na kojima, kao u tablama stripa, opisuje trodnevni put po snegu na pravoslavni Božić 1945. od Mariolane (danas Plandište, nekada Zičidorf), gde je bio u lageru, do rodnog Vršca, u potrazi za hranom i toplinom sa svojim malim prijateljem Mišijem Vajfertom koji je kasnije preminuo u jednom od sabirnih logora. Na dva jezika, na kojima je Hamerštil učio škole, nemačkom i srpskom, ispisan je naslov kruga crteža „Moj zimski put”. Hronika u crtežima. Ono što ne može da se iskaže rečima i na mnogim jezicima, mada bi to bilo najprirodnije, prikazuje se crtanjem, ili grafikama, sivim i crnim figurama bez lica, na papiru.
Siluete i senke samo što ne prozbore. Samo što ne uzdahnu. Ekspresionistički radovi, rani i kasniji, u sumornim tonovima, redukovanih boja i kada su u pitanju drvorezi u koloru, ne mogu da daju odgovor na tako često naivno pitanje „Šta je umetnik hteo da kaže, da izrazi”, već postavljaju upit zašto umetnik crta, izmišlja li on ili samo malo menja stvarnost koja je u Hamerštilovom slučaju izvitoperena, lelujava, samo što ne uzleti. Naslućeni unutrašnji život samo što ne pokrene figure i siluete.
Ako se pažljivo i duže zagledate u umetnikovo delo, bilo ono zastakljeno ili ne, načas će vas uvući u svoj okvir, duboko, a to ćete naslutiti tek kada iskoračite iz galerije ili će vam se pričiniti tek kada izađete na čist vazduh. Unutra je vazduh previše gust, težak. Nešto od vas, najverovatnije od vaših misli, sećanja verovatno, ostalo je unutra, u crtežu ili drvorezu. Umetnik se ili poigrao sa vama, narugao možda, ili vam je poklonio nešto od svog dara, skladnog dela mahom crno-belog i sivo-crnog, harmoničnog kao muzika Franca Šuberta.
Dragi Bugarčić
[objavljeno: 12/04/2009]
.jpg)
