Izvor: Blic, 14.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zima, zima, kako šta je?
Zima, zima, kako šta je?
Svake godine sam u teškom bedaku kad Wiesbaden zabeli. Taman otopli i mislim – nikad kraja lepom vremenu, kad ono, tras!, pa sneg. U nemogućnosti da oteram zimu, zamandalim svoje prozore, pa na roletnama i zavesama iscrtam sunce, more i palme i tako se samoobmanem, nebi li mi bilo lakše i lepše.
Razmišljajući kako da još pomognem sebi da zaboravim kijamet (sem pomenutih zavesa kojima brišem stvarnost), rešim da iznesem na sto i neku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << letnju klopu. Setim se da u frizu imam zamrznute trešnje. Odmrznem ih, stavim na tanjir, zagrejem kuću do daske, popalim sve sijalice da blješti. Obučem majicu bez rukava, dignem noge uvis i pustim dobru muziku. I da znate da se osetim super. Da kojim slučajem ne razbijem svoje iluzije kako nije leto - do daljnjeg ne čitam novine, ne gledam TV i ne primam goste. Da ne pokvare moj trud. I raspoloženje.
Tako - do prvog računa za struju. Kad vidim koliko sam ušla u crvenu zonu, pašće mi mrak na oči. Uz račun EDB-a, ni sneg neće biti beo kao što izgleda. Pa mi neće biti potrebne ni slikane roletne, ni trešnje, ni grejanje do daske. Unapred već osećam vrućinu.
