Izvor: Blic, 04.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žil Vern
Žil Vern
Ne sećam se - jer vremenom naučite da pravite selekciju - nijednog pismenog sagovornika sa kojim se u odgovarajućoj prilici nisam složio u vezi sa izuzetnim značajem Žila Verna, jednog od kumova moderne naučne fantastike i u 'ozbiljnim' literarnim krugovima najčešće - sa svojstvenom arogancijom koja odzvanja poput skupog, ali praznog lonca - potcenjenog pisca. Dozvoljavam, posebno što me niko i ne pita za dozvolu, mogućnost da negde na svetu postoji nekadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dečak neke od pretkompjuterskih generacija kome srce nikada nije zadrhtalo dok je čitao neku od Vernovih knjiga, iako je to veoma malo verovatno.
Najnovija ekranizacija jednog od njegovih najuzbudljivijih dela - u strahovitoj konkurenciji - 'Tajanstveno ostrvo' (objavljeno 1875, ekranizovano najmanje osam puta od neme kolor verzije Lisjena Habarda iz 1929. naovamo) prikazano je tokom prošle nedelje u dva nastavka na kanalu 'Hallmark'. Reč je o vrlo slobodnoj haj-tek verziji Rasela Malkahija sa Kajlom Meklahlanom kao Sajrusom i Patrikom Stjuartom u ulozi kapetana Nema, jednog od najmoćnijih, najharizmatičnijih i najtragičnijih likova celokupne fantastične literature. Iako je znatno više pažnje posvećeno čudovišnim životinjama i spoljnim efektima nego avanturističkom saspensu (u čemu je Vern nenadmašan) i Nemovoj kreativnoj mizantropiji (iako takvog čoveka, naravno, može voditi samo ljubav, nikako mržnja), priča o 'Tajanstvenom ostrvu' i dalje je u stanju da probudi uspavanog dečaka u svakome od nas. Pod uslovom da je barem jednom, makar i veoma, veoma davno, zaista postojao.
Balkanski kan-kan
Krajem protekle nedelje završen je 12. međunarodni filmski festival u Sarajevu. Čitajući izveštaje nekoliko beogradskih izveštača, od kojih neki sebe smatraju ekspertima za međunarodne festivale, primetio sam da se u nekolikim ponavlja tvrdnja kako ovaj festival važi kao 'mali Kan', samo još nešto da se tu i tamo dotera. Da slična trabunjanja nisu ista pera prenosila sa festivala u Karlovim Varima, Solunu, Ljubljani, Paliću, ovo podilaženje sujetama sarajevskih programera bi me zbunilo. Ali kako je reč o festivalu na kojem se u većini prikazuju dela već prikazana na drugim festivalima, od ove prazne priče ništa ne ostaje. Jedva Kan, Berlin i Venecija skrpe premijerne programe koji nešto više znače izvan lokalnih, balkanskih okvira. I oko beogradskog Festa bejaše ludačkih obećanja ove vrste onda kad nam je tokom devedesetih bilo najgore.
Kad je već pomenut Kan, onda tek groteskno deluju odluke festivalskog tročlanog žirija, koji je gotovo sve nagrade (osim jednog izuzetka) dodelio bosanskim autorima. Predsednik žirija, bosanska rediteljka Jasmila Žbanić je pročitala odluke naporedo sa vestima da će njena 'Grbavica' biti u konkurenciji za 'Oskara'. Da bi valjda sve delovalo ubedljivije. Ovo lokalpatriotsko vozdizanje podupro je drugi član žirija, producent Čedomir Kolar, inače naš čovek i beogradski đak, koji poslednjih godina nije propuštao priliku da u razgovorima o filmu upotrebi najžešću političku paljbu protiv srpskih autora. E, sada se on ponovo proslavio jer je nagradio jedan film koji je potpisao kao producent. A gde to ima? Ovoga puta na Balkanu. Umesto malog Kana, dobili smo balkanski kan-kan.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
