Izvor: Danas, 24.Sep.2015, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženske tajne u Osmanskom carstvu
Beograd - Čitanje studije Godfrija Gudvina "Privatni svet osmanskih žena" ruši stereotipe koje imamo kada je reč o ženskom pitanju u Osmanskom carstvu. U to vreme forma je poštovana, ali status je samo spoljna, nama poznata priča, dok se iz ove knjige pojavljuje začuđujuća snaga žena iz pozadine - velika moć u jačini njihove ličnosti, obrađena kroz primere i vekove - ovako je Vladimir Bajac, direktor i glavni urednik Geopoetike, predstavio juče nov naslov ove izdavačke kuće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << čiji je autor jedan od najvećih autoriteta za osmansku prošlost. Knjigu je sa engleskog na srpski jezik prevela Arijana Luburić Cvijanović.
Bajac je naglasio da je reč o "ozbiljnoj studiji, odabranoj za objavljivanje, ne samo zbog kompetentnosti pisca, nego i zbog njegove "nestašnost" - spremnosti na bekstvo od strogog naučnog jezika i sposobnosti da naučne činjenice kaže na zanimljiv način".
- Ova knjiga pokazuje da je divota pisati knjige na ovaj način, makar kruto omeđen naučnim zakonitostima, umesto dosadnim jezikom pisati laži. Raspojasan jezik Godfrida Gudvina je pun kontrasta, obrta, neočekivanih istina i brisanja predrasuda i mnogih zabluda o Osmanskom carstvu, koje nije bilo baš hiper moderno društvo, ali je u mnogo čemu bilo daleko ispred Zapada tog vremena - rekao je Bajac.
Gudvinova studija, kako ističu u Geopoetici, "osvetljava život žena kao najmanje istraživanu oblast viševekovne vladavine Osmanlija, od naseljavanja u Anadoliji do gradskog i dvorskog života u 19. veku". U rekonstrukciji života pripadnica svih društvenih slojeva i najrazličitijih ženskih sudbina: od valida - sultanovih majki do seljanki, u osmansko doba žene se nisu bavile jedno ratovanjem, Gudvin je koristio raznovrstan materijal, od naučnoistraživačkih studija do pisama, slika i putopisa, zbog čega i njegovo pisanje ima raspone od anegdota obogaćenih intrigantnim svedočanstvima do čiste faktografije. Naravno, najzavodljivija je priča o haremu.
Ova Gudvinova studija prvi put je objavljena 1997, a srpsko izdanje se pojavljuje na 20. godišnjicu njegove smrti. Godfri Gudvin, poreklom Britanac, rođen je u Lisabonu. Školovao se u Bristolu i Londonu, gde je stekao zvanje doktora nauka, a potom je radio kao predavač u Vinčesteru, Londonu, Aleksandriji i Carigradu. Kapitalno delo "Istorija osmanske arhitekture" donelo mu je ugled vodećeg autoriteta u ovoj oblasti. Veliki zaljubljenik u osmansku kulturu, dobar deo života proveo je u Carigradu. Najveći broj studija napisao je kad je postao bibliotekar Kraljevskog azijskog društva: "Islamska Španija", "Sinan - otomanska arhitektura i njene vrednosti danas", "Janjičari", "Palata Topkapi", kao i knjigu sećanja "Epizode iz života". Na pragu devete decenije života vratio se u Carigrad i na univerzitetu Bogaziči držao letnje kurseve osmanske arhitekture, skoro do smrti 2005. godine.
Surove priče Hasana Blasima
Izbor kratkih priča "Ludak sa Trga slobode" Hasana Blasima, iračkog filmskog reditelja i pisca koji od 2004. živi u Finskoj, Vladimir Bajac je opisao kao "surovu knjigu, do neprijatnosti mučnu, ali ne i odbojnu za čitanje". Prema njegovim rečima, to je prvi prevod jednog iračkog pisca na srpski jezik, a glavna vrednost Blasimovih priča je u tome što govore o onome što ne znamo - "nezamislivim prizorima posle pada Huseinovog režima u Iraku 2003, tragičnim zbivanjima tokom američke okupacije i gotovo nadrealnim izbegličkim epopejama na stazama krijumčarenja ljudi od Srednjeg istoka ka Zapadu, gde ih čekaju razočarenja poput prinudne promene identiteta". Knjigu je u okviru Geopoetikine edicije Svet proze sa arapskog preveo i priredio Srpsko Leštaić. Hasan Blasim (1973), koji iza sebe ima uglavnom kratke filmove i dokumentarne tv emisije, za drugu zbirku priča "Irački Hristos" 2014. je dobio nagradu lista Indipendent za stranu beletristiku, kao prvi Arapin laureat ove vodeće britanske nagrade za stranu književnost. U arapskom svetu njegove knjige su ili zabranjene ili žestoko cenzurisane.
