Izvor: B92, 11.Jun.2016, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Žene nemaju stomak da sarađuju sa pojedinim režimima"
Žene su aktivni akteri arhitektonske scene, dešava se da često nisu nagradjene kao i muškarci u toj struci, ali one se bore za ravnopravni položaj sa kolegama, kaže arhitektkinja i kreativna direktorka "Mikser festivala" Maja Lalić povodom izložbe "Njen krug".
U okviru ovogodišnjeg Mikser festivala, u galeriji "Kolektiv' otvorena je izložba "Njen krug", kojom se promoviše i afirmiše stvaralaštvo žena u oblasti arhitekture, urbanizma i dizajna u Srbiji, od prve žene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << arhitekte kod nas - Jelisavete Načić do danas. Lalić smatra da je ova izložba znajčajna jer produkcija žena u 20. veku uopšte nije bila toliko mala, pa se danas moze govoriti o ženama svih generacija kao vrlo aktivnim akterima arhitektonske scene.
"Razgovarala sa mnogo žena i koleginica baš o tom osećaju da li se na neki način osećaju skrajnuto, i nema ih mnogo koje se žale na diskriminaciju. Možda nije bio vidljiv toliko rad tih žena, ali važna je inicijativa, kao što je knjiga 'Žene u arhitekturi' Milene Zindović, inače autorke izložbe 'Njen krug', da bi se nekakve istorijske nepravde kompenzovale i ispravile na neki način. Ta inicijativa je dovela do toga da se sada mnogo više priča i govori, i da se žene po tom pitanju izjašnjavaju kao žene arhitektkinje," kaže Lalić za Tanjug.
Ona smatra da se nepravednost položaja žena na polju arhitekture ogleda u tome da žene dolaze u situaciju da rade, ali ne dolaze prečesto u situaciju da za taj rad budu nagrađene.
"U finansijskom smislu, mislim da postoje razlike u, da ne kažem, 'tarifi', ali muškarci su u stanju da obezbede veće honorare nego žene. S druge strane, nagrade i priznanja iz oblasti arhitekture češće su odlazile u ruke muškaraca nego žena, pa čak kada to nije bilo pravedno, kao što je slučaj Roberta Venturija koji je sam ponudio da se nepravedno nagrada dodeljena samo njemu za rad koji je radio sa koleginicom Denis Skot Braun podeli, što nije bilo prihvaćeno. To su neki primeri koji govore o toj vrsti nepravde, ali žene se bore rade i adekvatno imaju zastupljenu produkciju."
Na konstataciju da se kroz istoriju pokazalo da je arhitektura bila muško zanimanje, ali da su se s poboljšanjem položaja u društvu, žene više okrenule uređenju prostora, nego li samoj arhitekturi, Lalić kaže da se u tome ogleda i priroda polova. Ona smatra da su blizina moći i novca, koji je arhitektura često imala kao jedini preduslov da se ostvari, doveo do toga da je u praksi to više muška profesija.
"Ako se vratimo na knjigu 'The Edifice complex' koju je napisao istoričar arhitekture i dizajna Dejan Suđić, možda možemo reći da je arhitektura, zato što ju je često sponzorisala vlast, bazično muška disciplina, jer žene nemaju stomak uvek da sarađuju sa različitim vrstama režima. Enterijer je prostor koji je više ostavljen ženama zato što je vezan za porodicu, za kuću, za nešto intimno", kaže Lalić.
"Upravo u tome se nazire se i ideja ovogodišnjeg Mikser festivala, da se u vreme krize okrećemo ženama kao izvoru mudrosti, ljubavi, brige o drugome, izvoru empatiji i saosećanja sa najbližom okolinom, bilo je reč o članovima porodice ili kolektivu, jer bi takav odnos prema sebi i okolini doveo do humanijeg načina rešavanja konflikata".
"Ali stvari se menjaju, pa se danas preispituju postulati ove profesije. U urbanizmu, koji je najviše vezan za vlast, za upravljanje gradom, mnogo je novih pogleda. Između ostalog, i konferencija 'Osetljivi grad' na Mikser festivalu, dovodi sve takve primere koji govore o jednoj humanizaciji i potrebi da se humanizuje pristup gradu, arhitekturi na način gde će taj grad postati inkluzivniji, koji će uključivati različite grupe građana, pa i vrlo senztivne ljude koji prosto ne mogu da dođu do vidljivosti, do glasa."
U svemu tome, u želji za ostvarenjem nekih primarnih potreba, dolazi do udruživanja, građani se bude i sve više će tražiti da se njihovo pravo na grad ostvari, pa Lalić stiče utisak da će se za žene stvoriti jedan novi, mnogo širi prostor. Kreativna direktorka Mikser festivala ocenjuje da će kroz tribinu "Njen krug", žene koje budu učestvovale utičati na promociju i očuvanje struke, stimulisanjem razvoja novih generacija, istraživanje i edukacije.
.jpg)
