Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jun.2010, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ženarnik" Aleksandra Tišme u stilu Markiza de Sada
BEOGRAD -
Roman "Ženarnik" Aleksandra Tišme (1924-2003), za koga se do nedavno nije ni znalo da ga je napisao, u izdanju "Akademske knjige", predstavljen je danas na konfereciji za novinare.
O neobičnom putu ovog dela do njegovog štampanja, sedam godina nakon autorove smrti pa i smrti njegove supruge Sonje, koja je čuvala rukopis i lično donela odluku da bude štampan, kao i o romanu, govorili su izdavač Bora Babić, priređivač romana Ivan Negrišorac, urednica Tišminih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sabranih dela prof. dr Gorana Raičević, književnikov sin Andrej Tišma, a medijator je bila novinar i izdavač Nataša Marković.
Bora Babić je ispričala da se opredelila za štampanje Tišminih sabranih dela u 27 tomova jer smatra da on to zavređuje, ne samo kao veliki vojvođanski već pre svega srpski, ali i evropski pisac koji je izuzetno puno prevođen i veoma je cenjen u inostranstvu.
Interesujući se za autorska prava kod porodice saznala je da poseduje rukopis "Ženarnika" za koji se sam autor nije nikada odlučio da ga štampa, ali su sin i supruga nakon konsultovanja sa Negrišorcem doneli odluku da ugleda svetlost dana.
Interesovanje francuskih izdavača
"Akademska knjiga", koja je za četiri godine od osnivanja objavila tridesetak naslova, stavljajući naglasak na filozofsku, psihološku literaturu ali i najbolje domaće i strane pisce beletristike, veruje da će obnoviti interesovanje za Tišmin opus, a za "Ženarnik" su već pokazali interesovanje izdavači u Francuskoj.
Raičevićeva je ocenila da se "Ženarnik" drastično razlikuje od ostalih Tišminih dela iako je i tu centralna tema - zlo, u svim svojim manifestacijama.
Ona smatra da bi se trebalo vraćati Tišminim delima jer teme kojima se bavi su večne i uvek se iznova javljaju u svim društvima i vremenima.
Priređivač romana je konstatovao da je "Ženarnik" stilski prepoznatljivao Tišmin, sa istraživanjem raznih oblika nasilja i "upotrebe čoveka", ali sa vremenskim i prostornim okvirima drugačijim od svega što je ovaj pisac napisao.
Jedan od najizrazitijih romana desadovskog tipa u srpskoj književnosti
Prema njegovom mišljenju, "u poetičkom smislu to je istinski roman desadovskog tipa i kao takav jedan od najizrazitijih te vrste u srpskoj književnosti".
Negrišorac je prepoznao da je Tišma, kod koga je uvek prisutna potreba ka razaranju normi i činjenju prekršaja, u slučaju "Ženarnika" najjasnije iskazao mračnu, destruktivnu, stranu ljudskog bića.
Zanimljiv je podatak da je Tišma u svojim dnevničkim beleškama (koje će biti objavljene u dva toma) pominjao da piše roman pitajući se da li je prešao dozvoljenu granicu koja deli literaturu od "pornografske bljuvotine" i da je neko kome je dao da pročita segmente preporučio mu da rukopis uništi.
Negrišorac smatra da će priča o nekom imaginarnom, mitskom svetu u kome su žene svedene na predmet požude, gde se odvijaju najstrašnije orgije i mučenja biti za neke šokantna a one upoznate sa prozom Markiza de Sada sasvim razumljiva.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
