Izvor: Politika, 19.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena za lomaču
Provokacija zvana „Antihrist” Larsa fon Trira i fudbalska storija „U potrazi za Erikom” Kena Louča
Od našeg specijalnog izveštača
Kan – Lako je „danskom kraljeviću” Larsu fon Triru, šta god novo da snimi Kan će to uzeti.
Ovo je samo jedan od mogućih pogleda na sveukupno stvaralaštvo ovog kontroverznog rediteljskog genija i višestrukog kanskog laureata. Iz druge perspektive, uvodna rečenica bi mogla da glasi i ovako: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nije lako Larsu fon Triru da se nosi sa konstantnim visokim očekivanjima kritičara i publike, da kontinuirano snima remek-dela i stalno smišlja filmske inovacije. Iz takve perspektive, jasno je zašto je pre dve godine patio od teške depresije iz koje se jedva izvukao i zašto je snimio film kakav je „Antihrist”, sav satkan od tuge, bola, telesne i duhovne kastracije, mizoginije. Naravno, i vrhunske provokacije, jer šta bi Fon Trir bez toga – ne bi postojao.
U najkraćem, od Fon Trira se uvek očekuje da iznenadi. To i jeste učinio, ali se priređeno iznenađenje i reakcija publike na novinarskoj projekciji „Antihrista” ovoga puta može definisati i kao stanje šoka. Uzvici podsmeha, gnušanja, neverice čuli su se tokom projekcije. Kada je počela odjavna špica vladao je muk, da bi se gromoglasno „bu” i pokoji aplauz prolomili tek kada je na špici izašao napis „Posvećeno Andreju Tarkovskom”. Kanski filmski poslenici podelili su se odmah na „mrzitelje” i „obožavaoce” ovog filma. Ovi prvi su ipak u većini. U svakom slučaju, „Antihrist” je film o kojem će se najviše pričati i polemisati, što je Fon Triru i bio glavni cilj.
U „strindbergovski” kamernoj atmosferi, Viljem Dafo i Šarlota Gejnzburg, pokušavaju da prebrode ogromnu tugu i bol zbog gubitka jedinog deteta (maleni dečak je ispao kroz prozor, dok su njih dvoje bili u strasnom seksualnom zanosu). On je psihoterapeut, a ona se bavi socijalnim istraživanjem položaja žena u srednjem veku. Njegovom strpljenju, pažnji, ljubavi, posvećenosti, suprotstavljeno je njeno, velikim bolom, osećanjem krivice i unutrašnjim strahovima izazvano, ludilo i njeno prirođeno zlo. Čitava stvar kulminira kada par odluči da proba da zaleči svoje rane u izolovanoj šumskoj kolibi, nazvanoj „Eden” (raj), koji po psihoanalitičkoj Fon Trirovoj farsi, nije ništa drugo do pakao u kojem je greh Adama i Eve neoprostiv i užasno kažnjen (eksplicitne, grafičke scene kastracija muških i ženskih genitalija makazama!). Pred publikom se rađa žena-đavo što zlostavlja i muža i sebe. Završava na lomači.
„Antihrist” je visokostilizovan, delimično crno-beli i delimično kolor film, sa obiljem vrhunski režiranih scena i atmosferom pakla. Sve unutar njega, svaki dijalog i situacija bliski su realnosti, a najbliskiji ljudskoj podsvesti čiju sliku u ogledalu nudi Fon Trirov film. Analiza i psihoanaliza. Po Frojdu. A Frojd je odavno mrtav.
Kanska filmska populacija je, srećom, ponovo preporođena posle jutrošnje rane projekcije komičnog filma „U potrazi za Erikom”, starog britanskog lava Kena Louča (scenario je ponovo pisao Pol Laverti), koji je nastao prema ideji i u produkciji legendarne fudbalske zvezde, briljantnog igrača „Mančester junajteda”, inače Francuza – Erika Kantone. Posle prošlogodišnjeg uspeha Kusturičinog filma „Maradona” i boravka Maradone u Kanu, još se jedna fudbalska legenda „šepuri” sada po crvenom tepihu.
Kantona i glumi, tumači drugi glavni lik u filmu, imaginarnog drugara svog velikog obožavaoca Erika Bišopa (izvrstan Stiv Evets), mančesterskog poštara čiji se život polako raspada. Prizivajući tokom meditacija svog idola Kantonu, Bišop će se preporoditi i postati čvršći i bolji čovek. Ponovo izvrstan Loučov film, duhovit, socijalno, politički i sportski angažovan.
------------------------------------------------------------------
Rade Šerbedžija: Igra dvostrukog morala
U Kan je juče pristigao i Rade Šerbedžija, prisustvujući promociji, u okviru kanskog Maršea, visokobudžetskog američkog filma „Posrednici” („Midllemen”) Džordža Gala, u kojem su mu partneri Luk Vilson i Džejms Kan. Šerbedžija tumači lik ruskog „krimosa” Nikite Sokolova. Iz razgovora za „Politiku” upriličenog u salonu „Dijan” hotela „Mažestik”, za ovu priliku izdvajamo sledeće.
Brojite li u koliko ste holivudskih filmova igrali?
Ne, uopšte. Ne znam ni otprilike. Ništa, draga moja, ja ne skupljam, samo još pamtim poneki film.
Opet uloga opasnog Rusa u filmu?
Ma igram ja svašta, ne može se reći da igram samo „ruske krimose”. Konačno, i ovi Amerikanci igraju svašta!
Kakav je Vaš utisak o „Posrednicima” ?
Smatram da je ovo dobra kombinacija duhovitog filma, sa interesantnim karakterima, sa likovima koje Đovani Ribizi i Gabrijel Maht tumače kao moderne, Stopardove Rozenkranca i Gildensterna, ubačene u okrutni današnji svet. S druge strane, ovaj film je povezan i sa realnom melodramom o prosečnom, običnom čoveku koji napravi „ugovor sa đavolom” da bi došao do novca, upada u teške nevolje, a na kraju se vraća svojoj ženi i deci. Uz to su i dijalozi odlični, a scenarista i reditelj Džordž Galo me je veoma iznenadio.
Ono što je neuobičajeno za ovaj film, u odnosu na navodno puritansku Ameriku, jeste činjenica da u njemu ima puno eksplicitne golotinje?
To je isto odlično, jer je bliže pravom životu što Amerikanci izbegavaju, stalno zatvaraju oči pred tim i žive duplim moralom. Oni žive kao u ovom filmu. Kada bi se sprovelo neko istraživanje iznenadili bi se koliko Amerikanaca, pristojnog, obrazovanog i zaposlenog porodičnog sveta, kupuje „porniće” za gledanje da ne vide žena i deca. Zašto bi onda „Posrednici” bili problem?
Da li je završeno snimanje filma „Projekat” Vašeg sina Danila Šerbedžije? Kada će premijera? U Puli?
Neće biti u Puli, Danilo je pustio sebi da sve snimljeno malo sazri i neće žuriti. Mišljenja sam da on ima veoma dobar i lep materijal u rukama. Da budem iskren, prvo sam se pribojavao kako će to izgledati rad sa mojim sinom, a sada mogu reći da sam oduševljen, jer on spada u nekoliko reditelja sa kojima sam najslađe sarađivao.
Jeste li mu tokom snimanja nametali svoju volju i davali „očinske savete”?
Nikako, bio sam stvarno poslušan glumac. Danilo, koji je inače miran u životu, pravi je lav kada radi, tačno zna šta hoće i ima sjajnu energiju. Njegovim radom su oduševljeni i Dragan Nikolić, i Glogovac, i Mira Banjac. Naravno i Danilov najomiljeniji glumac – Bogdan Diklić.
Uskoro sledi gostovanje u Novom Sadu na Sterijinom pozorju, na Petrovaradinu. Šta će biti u slučaju kiše?
Ha, neće biti predstave, ali idemo, kockamo se! Lenka i ja dolazimo u Novi Sad za koji dan, počinjemo probe za pet predstava koje ćemo pokazati publici. Veoma se radujemo tome, naročito „Kralju Liru” na Petrovaradinskoj tvrđavi, jer smo i inače, kostimografski, ovu predstavu smestili u period Austrougarske. Petrovaradin je zato idealan za „Kralja Lira”.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 19/05/2009]
