Izvor: Blic, 04.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemljotres u pozorištima
Zemljotres u pozorištima
I tokom prošle godine se, kada je o sumiranju reč, ispostavilo da je pozorište uvek bilo i da će uvek biti dvorska umetnost. To se kao na dlanu videlo na primeru izborne 2004. u kojoj su lokalni izbori imali karakter razornog zemljotresa na krhkom tkivu srpskog teatra.
Pretnje koji su učesnici izbora sejali na sve strane, pod izgovorom uvođenja reda, anestezirale su vodeće ljude pozorišta u celoj zemlji i oni su se, poput mnogih junaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na sceni, našli u dramski potentnoj situaciji. Najpre su, sasvim razumljivo, bili primorani da čekaju dok protutnji opasnost zvana promena vlasti, pri tom ništa ne remeteći. Istovremeno, valjalo je pokazati budnost - za svaki slučaj. Nivo posredne štete koji je nastupio tim povodom nije lako sagledati, ali se lako nazire iz nekoliko podataka. Zbog zastoja u obnovi Pozorišta na Terazijama, u ovoj kući nije skoro bilo nijedne premijere. Slično je i sa 'Zvezdara teatrom' gde je, takođe u čekanju rešenja izborne dileme i informacije da li se nastavlja gradnja pozorišta ili sve staje, izvedena jedna predstava ('Tre sorele'). U drugim prestonim pozorištima broj premijera takođe je bitno smanjen - Narodno pozorište Beograd zavisi isključivo od snalažljivosti upravnika, dok su, što se unutrašnjosti tiče, izbori manje-više ostavili pravu pustoš. Od početka sezone i najave promene vlasti, u mnogim pozorištima poput Kruševca, Kragujevca, Užica, Šapca, Zrenjanina, Sombora, Vršca, Pirota, skoro da nije izvedeno više od jedne nove predstave.
Direktnu štetu izazvanu promenom lokalne vlasti prvi je platio Vršac, odnosno Festival pozorišne klasike, koji će se veoma teško oporaviti od nevolje u koju je zapao prvenstveno zbog želje novih vlasti 'da se uvede red u finansije'. Najavljene smene upravnika pozorišta u unutrašnjosti Srbije samo su očekivani nastavak štete izazvane izborima, dok će oni koji prežive promenu vlasti, potrošiti polovinu novog mandata objašnjavajući im o čemu je tu uopšte reč. Ako se pri tom podsetimo na činjenicu da više niko, ni u šali, ne pominje obećani prelazak na novi način rada u pozorištima - ugovore, onda je kovanica da je politika naša sudbina čist apsurd.
Šta su posle svega umetnički dometi 2004. godine.
Cela knjiga se uglavnom svodi na nekoliko slova od kojih jedno veliko 'Mletački trgovac' Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Egona Savina, i glumačko ostvarenje Dragana Mićanovića u ovoj predstavi. Sklonište za dobar duh beogradskih pozorišta i ove godine (naročito od početka sezone) postale su male scene beogradskih pozorišta. Najlakše ga je uočiti na primeru predstava 'Brana' Scene u podrumu 'Ateljea 212', i Nove scene Beogradskog dramskog pozorišta i predstave 'U Edenu na istoku'. Najavljivane kao ekskluzivne, predstave 'Alisa' 'Ateljea 212' i, na primer, 'Krila od olova' BDP, uglavnom su izazvale čuđenje. Pozorištima i njihovim čelnicima ostaje da se nadaju kako će se vlast u ovoj godini smilovati i napokon ispuniti (dvorsko) obećanje u vezi sa prelaskom na ugovore i prepustiti ih sudu publike.
Đavolski dvolično
(Radovan Beli Marković, Orkestar na pedale,
Narodna knjiga, 2004)
Junak ovog romana, prustovski osetljiv intelektualac i upravnik valjevske Lude kuće, doktor Subota, dospeva u Srbiju, 'domaju predaka', iz verterovskih razloga. Ali, njegovi zanosi se tope u blatu i očaju srpsko-turskog rata. Upoznajući se sa ovdašnjim 'viteštvom' u susretu sa bezobraznim pukovnikom Mijanovićem, sa istorijom iz oličenja u majskom prevratu, sa kulturnim životom kroz gegulske spletke u 'Sekulić hotelu', a sa 'tradicionalnim gostoljubljem' kroz zlonamerna sašaptavanja, on u Ludoj kući pronalazi sklonište 'od sveta i veka'. Ponižen zbog svakog plemenitog nastrojenja (učenosti, kulture, blagosti prema 'osenjenima'), on uviđa da je bolnica 'tmorna apsana' za one što 'drukčije su umlje svoje naspram doba špinovali', a da su granice između razuma i ludila (istine i obmane, života i smrti) trule. Junakova donkihotovski uzvišena i smešna potraga za orkestrom na pedale, koji je za njega oličenje lepote i sklada u nepovratno poremećenom svetu, a za druge 'svirajući šifoner' i 'muzičko sokoćalo', završava se metafizičkim porazom: umesto da 'blaži opečaljene duše', pedalni orkestar je zaturen 'u jednoj dunavskoj meani gde pjanom voinstvu za sigranje i obesti razne stoji na raspoloženju'. Suočavajući se sa 'duševnim oteklinama' koje su ga od detinjstva načinjale, doktor Subota se leči od slatkorečivog jada i postaje Diogen u čijem su se ismevanju svake uzvišenosti pomešali nemoćan bes i patnja.
Za R. B. Markovića umetnička istina, ako uopšte postoji, nema veze ni sa (političkom) korisnošću, ni sa (čistim) idealizmom. Parodijski odbacujući Andrićev istorijski roman, njegovu dokumentarnost (tzv. evociranje duha vremena) i kompoziciju, ali i liričnost proze Crnjanskog, on problematizuje održivost mimeze u ulozi temelja književnosti ('knjige, kakve god da su, prikazuju život kakav on nije') i sentimentalno i slavodobitno zaključuje da je 'na samrti stari dobri roman'.
Od malog do velikog
Praznična ponuda beogradskih galerija čini da u ove prostore poneko uđe prvi put, od onih najmlađih, privučenih i bombonama, do najstarijih sugrađana. Bolje ikad nego nikad. Kustosi se trude da proširuju krug prijatelja kuća i ljubitelja umetnosti. Isto važi i za muzeje, ali je otvaranje muzejske prodavnice, poput one u Muzeju primenjene umetnosti, kod nas, presedan! Većina ustanova, u dubokom zimskom snu, čeka sve izvesniji talas privatizacije.
Među smotrama, na prelazu iz godine u godinu, najznačajnija je izložba grafika malog formata u 'Grafičkom kolektivu'. Ovogodišnji dobitnik priznanja 'Mali pečat' je Aleksandar Mladenović Leka. Vitalna je i Beogradska mini art scena, koja se već 11. put održava u 'Singidunumu', prema zamisli M. Bajić i M. Šurjanca. Laureat izložbe je minijaturista Miloš Jurišić, čije se delo ironijski ali i sa merom odnosi prema mitologijskim avetima svog naroda. U Prodajnoj galeriji 'Beograd' vredi videti umetnička dela S. Ćelića, Z. Pavlovića, Z. Petrovića, J. Vešović... kao i radove mladih autora izložene u 'Remontu'. Međutim, previsok porez će mnoge sprečiti da kupe radove H. Rajković, U. Đurića, A. Jestrovića, P. Terzića...
Na potezu između ovih galerija, 'Haos' predstavlja crteže mladih T. Topuzoske, V. Pavićevića i S. Stanišića, a Galerija KCB-a radove Šemse Gavrankapetanović, novih likovnih odnosa u okviru ličnog rukopisa.
