Izvor: Blic, 13.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja s trubom
Zemlja s trubom
Materijal na kompakt disku 'Mile vs. muzička industrija' (B92/Blic) deluje kao u svakom pogledu pomerena radio emisija u kojoj pomahnitali disk džokej prezentuje muziku kakva niste ni slutili da postoji. Džokej je, naravno, Mile – trenutno možda jedini domaći TV lik koji poseduje marketinški potencijal upotrebljive robne marke – čija zapažanja, stavovi, komentari i specifična ekspresija, posle ovoga nema sumnje, veoma dobro funkcionišu i u mediju lišenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vizuelne podrške. Muzika je odraz ideje da ono što se godinama unazad eksploatiše do nepodnošljivosti – reč je o tzv. 'trubačima' - najpre bude učinjeno podnošljivim, zatim zanimljivim i, najzad, marketinški delotvornim. Limene duvačke obrade stranih ('We Will Rock You', 'La Bamba', 'One Step Beyond', 'Wonderwall'...) i domaćih ('Otpisani', 'Maljčiki', 'Ej, Branka, Branka'...) hitova s jedne strane inventivno i duhovito svedoče o univerzalnosti muzike, a sa druge upozoravaju da bi preterano približavanje Guče i ostalih svetskih muzičkih centara (Njujork, London) moglo dovesti do sudara i sukoba u kome bi tzv. 'velike sile' mogle proći isto kao tranzicija u okršaju sa Miletom.
Ako se boje, dakle – i treba da se boje. Dovoljno je pogledati šta se dogodilo sa muzičkom industrijom u Zemlji Truba u kojoj, svako na svoj način, živimo i Mile i mi. Gde je? Ne sme ni nos da promoli. Tako to izgleda kad se posao obavi radosno, temeljno i sistematski. Harmonika nam je draga, ali nam je truba još draža. Zato, složno i poletno, duvajmo.
Istovremeno na dva mesta
'Tužna komedija', dramatizacija romana Ivana Aleksandroviča 'Oblomov' i režija Egon Savin, produkcija SNP Novi Sad
Reditelj Egon Savin i autor dramatizacije romana 'Oblomov' ovaj put (pre četiri godine je režirao ovu predstavu u Podgorici) vrši njegovu implementaciju u vojvođanski milje. Iako ovaj situacioni okvir nije naročito bitan, on predstavi obezbeđuje aktivan odnos prema savremenom trenutku i mestu dešavanja. Osnovno svojstvo glavnog junaka ove priče je potpuno odsustvo akcije, nepomično stanje u kome kao da se nalazi oduvek. Pri tom, nije reč o sociološkom, mentalitetskom ili nekom drugom stavu, recimo dekadenciji, niti o nečemu na ivici patologije.
Dramatičnost pozicije glavnog junaka Ilije gotovo da se tiče onog prokletstva postojanja, one filozofske dileme i zapitanosti zašto je ljudima dostupna ideja o savršenstvu kada im je nedostižna. Ilija je osvešćeni junak zagledan u svoju iluziju o životu, on je do te mere opsednut razradom najsitnijih detalja koje život čine smislenim, da ga oni potpuno parališu. Stoga on živi istovremeno na dva mesta, u mašti kada je o mislima reč, dok je što se tiče tela život proveo u krevetu.
Njegovo bliže okruženje, pre svih, čini sluga Zaharije, u sasvim ubedljivoj interpretaciji Radeta Kojadinovića, koji je oblomovštinu shvatio i prihvatio kao ideologiju. Odustaje od nje sa svakom promenom okolnosti. Kao najvažnija ličnost što se pisca tiče je Olga, devojka zaljubljena u Iliju. Iako je u svojoj dramatizaciji Savin pošao od gotovog podatka da je Olga zaljubljena, Nada Šargin je ovu ulogu igrala tako da smo joj verovali i tada, i kada je, kao razočarana žena, napustila Iliju.
Značajan napor i veliki posao imao je Jugoslav Krajnov u glavnoj ulozi, koji je s manjim oscilacijama u održavanju intenziteta oblomovštine izašao na kraj sa nemogućim. Ipak najupečatljiviju ulogu ostvarila je Gordana Đurđević-Dimić kao domaćica Jelka. Njena uloga stalno uključene mašine za održavanje kuće, sa skrivenom potrebom da je neko, makar slučajno, doživi i kao ženu, omaž je ženama Rusinkama poznatim domaćicama u vojvođanskim kućama, i prerasta u priču o sudbini sporednog junaka koja je važna, najmanje, kao i ona glavnog.
