Izvor: Press, 20.Okt.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja o kojoj niko ne brine
Zemljišta za proizvodnju hrane sve je manje u čitavom svetu i ovaj problem naterao je čelnike ozbiljnih zemalja da što više oranica stave u funkciju proizvodnje, bez obzira na to da li su njive u državnom ili privatnom vlasništvu.
U okolnim zemljama za ovim receptom posegnuće Hrvatska, koja je odlučila da aktivira milion hektara neobrađene zemlje tako što će jednom godišnje kontrolisati seljake, pa će onima koji je ne obrađuju oduzimati zemlju. Njihova vlada namerava >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da u zakup stavi i privatno neobrađeno zemljište, a računica je pokazala da će hrvatski budžet od toga imati 300 miliona evra prihoda godišnje. I Bosanci razmatraju visinu kazne pogodne da opameti sve one koji drže neiskorišćenu i neobrađenu zemlju.
Srbija se, za sada, drži nekog svog scenarija. Ne obrađuje se baš sva zemlja pogodna za to i ne kontroliše se revnosno ona koja se obrađuje. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se oko 250.000 hektara zemlje ne obrađuje, a moglo bi. Od toga je 50.000 hektara u vlasništvu države.
Međutim, poznavaoci prilika na terenu tvrde da je neobrađene zemlje mnogo više - oko 400.000 hektara. Kada bi se na toj zemlji posejala, recimo, pšenica, zaradilo bi se više stotina miliona evra.
Država se pravda time da je reč o parcelama koje su isparčane ili zapuštene i po pravilu u vlasništvu baka i deka koji su ostali da požive u tim selima. Sa tim se slažu i pojedini stručnjaci, ističući da nije u redu da im „država naređuje šta će da rade sa svojom zemljom".
Privrednici, normalno, agituju da zakupe zemlju koja se neobrađuje, a tvrde da je u redu i da država bude oštrija prema vlasnicima privatnih poseda i visokim kaznama „rebne" one koji ih ne koriste. Njihova logika je da je od svega najgore da se baš ništa ne radi na zemlji koja se mogla obrađivati i popuniti bar neku od budžetskih rupa.
Ministar finansija Mlađan Dinkić sa distance se priključio ovoj polemici najavivši da razmišlja da oporezuje sve one koji ne obrađuju zemlju. U tom ministarstvu ističu da Dinkić zasad samo mozga na tu temu, te je prerano govoriti o konkretnom rešenju.
U svetu je hrane sve manje, a u Srbiji se raspravlja o tome da li je mudro povećati površine na kojima bi se ona proizvodila. Nadležni kao da nemaju osećaj da su dužni da pronađu pravi model za plodne oranice, na kojima sada, umesto žita, raste korov.
Svi komentari dana
