Izvor: B92, 30.Avg.2010, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zeleni bitovi" na Pagu
Green Beat festival – plaža Zrće (Pag, Hrvatska), klub Papaya 18.-21.08.2010.
Iako su Green Beat žurke na području Srbije na nekoj vrsti pauze, u regionu, a naročito na hrvatskom primorju, one su ovog leta bile više nego prisutne. U ponudi su mahom bile internacionalne i lokalne DJ zvezde. Kompletan letnji program zaokružen je četvorodnevnim festivalom na plaži Zrće (ostrvo Pag), koji je predstavljao kulminaciju morskih Green Beat avantura. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Zrće već nekoliko godina unazad nazivaju „hrvatskom Ibicom" što potvrđuju utisci izvođača koji su nastupali na ovoj plaži, ali i publike, mahom mlađe, koja ovim vidom zabave dopunjuje svoje dnevno-noćne aktivnosti, za koje se, uglavnom, ne može reći da pripadaju iskusnim poklonicima klupske kulture. Imajući u vidu da je u pitanju morsko i relaksirano ostrvsko okruženje, raskalašno ponašanje i šarolikost publike se podrazumevaju, pa je i ovogodišnja ponuda Green Beat festivala bila očigledno prilagođena tim kriterijumima.
Klub Papaya jedan je od nekoliko smeštenih na samoj obali, tik uz plažu na kojoj žurke ne prestaju 24/7. Luksuzno opremljeni klub nudi komfor koji prerasta okvire običnog plažnog bara i omogućava posetiocu da se danju, a naročito noću, oseća prijatno i udobno. U zavisnosti od afiniteta možete posetiti jednu od čak šest ogromnih terasa (platformi) i pronaći 'skroviti' kutak za uživanje u buci, skakanju, druženju, razgovoru, brčkanju u đakuziju ili omanjem bazenu, te skakati sa bandžija ili se pridružiti masi ispred velike bine.
Pag je prilično veliko i razuđeno ostrvo prepuno kontrasta. S jedne strane su ogromni planinski masivi, s druge kilometri borovine, dok većinu ostrva čini nepregledna kamenita „lunarna" površina koja danju zaslepljuje belinom usled sunčevog odbleska. Oni iskusni (i pod obavezno motorizovani) potražiće najskorvitije plaže: Prnjice, Babe, Metljana. Nekolicina „organizovanih" plaža na udarnim gradskim lokacijama neće vam, s tim u vezi pružiti zadovoljenje, kao ni Zrće, naročito ako niste željni klupske buke usred sieste.
Glavna zvezda prve festivalske večeri bio je Tiesto, neproklamovani kralj eurobita i haj-enerdži hausa. Poznavaoci njegovih autorskih radova ipak su svesni da su Tiestova interesovanja daleko dalja i da često dodidruju granice plesnog andergraunda. Međutim, tokom nastupa u Papaji pružio je upravo ono što je okupljena publika očekivala - populističkiji pristup izboru muzike, koja nije previše odskakala od onoga što Tiesta čini stadionskim disk džokejem. Shodno tome, ni reakcija publike nije izostala, pa je histerija, nesmanjenim intezitetom trajala do ranih jutarnjih sati. Najuporniji su se preselili na after parti na samoj plaži. Većini je to bila prilika da dremne ili dođe sebi posle... svega, što je manje-više bila uobečajena slika i narednih jutara.
Markus Šulc je narednog dana nastavio u još predvidljivijem maniru zacrtanog predhodnog dana. Za razliku od Tiesta, Markus ima „razrađeniji" scenski nastup i intezivan kontakt sa publikom, zbog čega se svaka vrsta spontanosti vremenom gubila. Međutim, dok je god efektnih tehničkih nogućnosti (sa miksete ili CD plejera), tzv. liftova i filtera, lako je „manipulisati" masom.
Pretposlednje veče ponudilo nešto više radosti za ljubitelje klasičnijeg hausa, izvornijih dens formi a pre svega melodije, dobrog basa i nepreglednog okena zanosnih ženskih vokala apsoltno prikladnih mestu i prostoru. Papaja je, u prvi mah delovala praznjikavo, sve je izgledalo kao izgubljena bitka nasuprot opšte prihvaćenim, pojednostavljenim plesnim destinacijama iz predhodna dva dana. Srećom, kako je noć odmicala poseta je bila više nego dobra i u rangu očekivanog.
Profil publike je za nijansu bio drugačiji, za nijansu odaniji onome što je warm-up DJ duo pružio pre nego što je na, inače odlično postavljenu i ozvučenu binu, izašao Norman Dorej. Njegov set je uistinu bio melem za uho, naklonjeniji dens muzici koja u suštini jeste fank, soul i disko. I Norman je, doduše, morao da balansira, očigledno svestan lajnapa festivala i onoga što većina očekuje. I pored toga, izbor je bio više nego odmeren i savim podnošljiv.
U sklopu festivala realizovan je i projekat Fun House. U luksuzno opremljenoj vili u Novalji smešteni su dobitnici Green Beatove nagradne igre u okviru koje su učesnici imali zadatak da pošalju najzabavnije ili tematski urađene video klipove na temu dobrog provoda. Pobednici iz regiona, okupljeni u Kući zabave, dobili su svoje konobare, DJ-a, montažni bazen u dvorištu, lično obezbeđenje, vozača i sve što podrazumeva četvorodnevni život „na visokoj nozi". Ukućani su imali pravo da dovedu svoje prijatelje ili ekipu sa kojom se druže tokom boravka na Green Beatu i ugoste ih tokom festivala tako da je kuća zaista sve vreme bila puna, a tempo zabave u njoj, kako su nam rekli, zavisio je od količine umora predhodne noći.
Najviše se očekivalo u završnici. Axwellovim nastupom Green Beat festival je zaista dosegao vrhunac. Bez obzira na enegičan set većina se na kraju složila da mu je promaklo nekoliko autorskih tema kao i prefinjeni osećaj da dobru haus disko pesmu, što se na njegovim miks albumima i setovima u pretižnim svetskim klubovima i te kako dalo prepoznati. Ipak, subota je poslednje veče, pa je očigledno svako sebi dao oduška.
Dan po tom dnevna vožnja po ostruvu na putu ka Beogradu. smenjuju se pejzaži, nijanse morskog plavetnila. Prolaze slike sa večeri i druženja u konobama Porat, Riva, Starac i More, Paprika, đakonija koje su nam kuvari spremali... pa festivalske slike na trenutak ostaju u senci. Sunce nas je pratilo celim putem, a more je u jednom trenutku za nama iščililo, do sledeće godine.
