Izvor: B92, 18.Jan.2013, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog čega je važna NIN-ova nagrada?
U čemu je značaj ovog književnog priznanja koje svake godine po dodeljivanju podigne prašinu na domaćoj sceni, 18. januara u emisiji „Hoću da znam“ Nataše Odalović govorili su pisci Aleksandar Gatalica i Vladimir Arsenijević.
U Srbiji postoji sveto trojstvo književnih nagrada koje čine NIN-ova, Andrićeva i Selimovićeva nagrada, ali je NIN-ova ipak najvažnija kada je u pitanju prozno pisanje, tvrdi ovogodišnji dobitnik tog priznanja Aleksandar Gatalica, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čiji je roman „Veliki rat“ proglašen romanom 2012. godine.
„NIN-ova nagrada je ipak najdugovečnija i ima tradiciju. Ona je shvaćena i pre nekoliko decenija i danas kao ulaznica u hol slavnih srpskih pisaca“, izjavio je Gatalica.
Kontroverze koje se ispliću svake godine oko imena dobitnika i načina dodele dobar su pokazatelj živosti nagrade, smatra pisac Vladimir Arsenijević, koji je sredinom devedesetih nagrađen za roman „U potpalublju“.
„Svaka velika nagrada izaziva kontroverze i u tome se NIN-ova ne razlikuje u odnosu na ostale nagrade. Ona dobro odslikava standardno stanje u našem društvu gde se mi uvek podelimo u suprotstavljenim taborima oko neke teme“, kazao je Arsenijević dodajući da ta činjenica, da se neprestano diže prašina oko nagrade, govori o njenoj relevantnosti i značaju nagrade.
Ono što je važno za NIN-ovu u odnosu na ostale nagrade kod nas jeste novac, tvrdi Gatalica.
„Novac je pokretač. I novac kao nagrada i novac koji dobija izdavač i novac koji dobija pisac kada nakon nagrade putuje po Srbiji. To je smešan novac u odnosu na novac bilo kojeg poznatijeg glumca koji ima ozbiljni angažman“, smatra ipak Gatalica.
On dalje objašnjava da NIN-ova nagrada ne prodaje samo nagrađenu, već i ostale knjige tog pisca: „Nagrada prodaje i do 15000 primeraka knjige, što je za Srbiju neverovatno. Pomama za tim naslovom traje prvih šest meseci, a onda poraste interesovanje i za ostale piščeve knjige.“
Kada je u pitanju politički kontekst nagrade, Arsenijević smatra da je to donekle očekivano jer roman u Srbiji ima veću političku dimenziju u odnosu na kratke priče i poeziju. Ipak, on primećuje da je NIN-ova nagrada tokom decenija dodeljivanja pokazala izvesnu dozu šizofrenije.
„Čak i kada je meni dodeljena nagrada, to je bilo van svake logike. To takođe otvara prostor za užarene diskusije“, rekao je pisac navodeći kao slične primere i dodelu nagrade Dubravki Ugrešić i Slobodanu Tišmi. Koristeći još jedan primer iz popularne kulture, on se zapitao kako nagrada utiče na pisca i ona na nju.
„Postoji jedna situacija koja je bila jako značajna, kad su „Seks Pistolsi“ svirali u emisiji Top Of The Pop“. Ko u tom momentu biva transformisan? Da li NIN-ova nagrada menja Slobodana Tišmu ili obrnuto? Nagrada je ono što mi od nje učinimo. Ona nije jedna ravna linija, ne dodeljuje se po istom principu“, tvrdi Arsenijević utz komentar da je takva nagrada potrebna našoj kulturi.
Ove godine veliku prašinu prilikom izbora za najbolji roman podiglo je prijavljivanje knjige Milorada Ulemeka Legije. Iako knjiga nije dospela među „takmičare“, njeno prijavljivanje izazvalo je borjne komentare. Gatalica smatra da je prijava te knjige sasvim legitiman čin. „Ako je Legija napisao roman, onda je to roman“, kazao je on odgovarajući kroz smeh na pitanje šta bi se desilo da je NIN-ova nagrada otišla u ruke Legiji.
„Šta bi se desilo da je dobio? Teško bi mu je bilo uručiti“, zaključio je Gatalica.
Objašnjavajući kako su brojna imena iz istorije umetnosti bila problematična sa stanovišta etike i morala, Arsenijević je izjavio:
„Ima nečeg drugačijeg u senzibilitetu tih ljudi i čoveka koji je plaćeni ubica, ratni zločinac i strašna osioba. Nisam čitao knjigu pa sumnjam u kvalitet, ali postavlja se pitanje, šta da je Legija stvarno napisao remek delo? Kako bismo se mi postavili u odnosu na to?“
U obrazloženju ovogodišnje odluke žirija navodi se da se Gatalicin roman izdvojio od ostalih po umetničkoj reviziji odnosa u Prvom svetskom ratu. Prateći sudbine stotina slavnih i anonimnih junaka i kombinujući fantastični sa dokumentacionim pristupom autor je načinio ubedljivu sliku prelomnih događaja u svetskoj istoriji.
Roman „Veliki rat“ do sada je doživeo četvrto izdanje, a na dalje 'e ga objavljivati „Vulkan izdavaštvo“ nastalo spajanjem izdavačkih kuća „Mono i Manjana“ i „Alnari“.
