Izvor: B92, 14.Nov.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbirka priča Davida Albaharija
Jedan od najprevođenijih i njapopularnijih srpskih pisaca druge polovine 20. veka David Albahari zaključio je obeležavanje 60. rođendana predstavljanjem svoje četvrte knjige u 2008. "Svake noći u drugom gradu", objavljene u 100. kolu Srpske književne zadruge.
Pre ove promocije, Albahari je tokom jeseni predstavio čitaocima svoj novi roman "Brat" kod "Stubova kulture", tematsku zbirku pripovetki "Poslasatičarske priče" u izdanju "Arhipelaga" i dečju knjigu "Ema i jež >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji nestaje" sa ilustracijama Dušana Petričića koju je objavio "Cepter buk".
Govoreći o zbirci priča u izdanju SKZ, glavni i odgovorni urednik dr Marko Nedić je istakao da je Albahari najautentičniji predstavnik postmoderne u savremenoj srpskoj prozi i maksimalno je moderan i komunikativan u novoj knjizi.
"Svaka od 20 najnovijih priča različita je od ostalih i po izabranoj temi, po primenjenom narativnom postupku i po korišćenom žanrovskom modelu", naglasio je Nedić.
Prema njegovim rečima, knjiga je komponovana od sasvim kratkih, minimalističkih priča, od standardno kratkih, gotovo novinskih priča i onih dužih sastavljenih od mozaički složenih životnih situacija koje se tek na kraju proznog teksta međusobno povezuju.
Podsetivši da je ovo deseta po redu zbrika kratkih priča, Nedić je kazao da autor u njima govori o tipičnim temama urbane proze: usamljenosti, otuđenosti, frustracijama i nedoumicama mladih ljudi, o potrebi za ljubavlju i razumevanjem, kao i o relativnosti objetkivne istine i subjektivnog pogleda na stvarnost.
Prema oceni Nedića, Albahari je ovom zbirkom znatno obogatio i proširio svoja dominantna tematska i poetička opredeljenja i još jednom potvrdio vrednosno veoma visoko mesto koje odavno ima u savremenoj srpskoj književnosti.
Povodom Nedićeve opaske da se njegov stil odlikuje liričnošću pesama u prozi, Albahari se našalio da je još u mladosti postigao dogovor s bliskim prijateljem Rašom Livadom da se svako drži svog "atara" - on poezije, a Albahari proze.
Prema njegovom objašnjenju, zbirka priča je nastala od ideje da se radnja svake od njih događa u drugom gradu, a ideje za događaje je uzimao od sagovornika iz tih gradova.
Za Alabaharija je, kako je rekao, bilo važno da njegova knjiga koja je ušla u jubilarno 100. kolo SKZ bude zbirka kratkih priča, jer on sebe doživljava, pre svega, kao pisca pripovedne proze, a tek posle kao romanopisca.
