Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Apr.2019, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završene Novosadske muzičke svečanosti
NOMUS je neuobičajeno imao dva završna koncerta. Jedan su izveli Hor i simfonijski orkestar AUNS, Vojvođanski mešoviti hor i pijanista Kemal Gekić, sa dirigentom Andrejom Bursaćem u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, dok su Beogradska filharmonija, flautista Mihale Martin Kofler, sopranistkinja Vesna Đurković, glumac Slobodan Beštić i dirigent Gabrijel Felc, koncert održali u Sinagogi u Novom Sadu.
Od kada je organizator NOMUS-a Muzička omladina Novog Sada, napustila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koncepciju festivala kamerne muzike, nije se pošlo u potragu za novim identitetom, već za umetnicima i delima koji nisu „dostupni" novosadskoj publici tokom redovne sezone ( ukoliko ona uopšte postoji).
Ove godine je ta šarolikost možda i najviše došla do izražaja kaleidoskopom premijera , domaćih izvođača i umetnika sa svetske scene, a zanimljivo je da u prvih sedam večeri, na čak šest koncerata nije bilo uobičajene pauze. No, činilo se da publici to nije smetalo. To, kao i tek po neki redak aplauz -„ lapsus" , govori da je Nomus pratila publika sa slušalačkim iskustvom. A što se posećenosti tiče, neočekivana neispunjenost kapaciteta sedišta u Sinagogi, pokazala je da osim što država smanjuje ulaganje u kulturu ( Republičko ministarstvo za kulturu je izdvojilo čak 50 % manje sredstava u odnosu na prošlu godinu), to su prinuđeni da čine i građani, iako su cene ulaznica bile u proseku ili čak ispod njega.
Neuobičajeno, festival je započeo i završio koncertnim izvođenjem scenske muzike. Na otvaranju je izvedena nedovršena opera Franca Lista ( Opera SNP i gosti solisti) , čija je partitura nedavno otkrivena na Univerzitetu u Kembridžu, a izvođenje u Novom Sadu je bilo tek treće u svetu.
Bila je to muzikom započeta a nedovršena Listova priča o Sardanapalu, velikom ratniku i osvajau Egipta, koga pisac Bajron, prikazuje kao dekadentnog i apatičnog, ali i lascivnog i hedonizmu sklonom vladaru slabiću, dok je poslednja kompozicija na Nomusu ( Beogradska filharmonija)bila posvećena Egmontu plemiću Lamoralu, grofu od Egmonta iz XVI veka, u kojoj Betoven uz pomoć Geteovog teksta, definiše svoje političke stavove i razočaran u autokratu Napoeleona, veliča herojsku žrtvu čoveka osuđenog na smrt zbog hrabrog stava i otpora neprijateljskom ugnjetavanju.
Na Nomusu je prvi put pred novosadskom publikom zazvučao i klavirski koncert Gernika, koji je američki kompozitor Fredrik Kaufman posvetio pijanisti Kemalu Gekiću. Na tom koncertu su, povodom 45 godina od osnivanja nastupili hor i orkestar Akademije umetnosti.
Za mnoge u publici premijerno je zvučala i Sedma simfonija Gustava Malera, čijim je izvođenjem učešće na Nomusu obezbedio Vojvođanski simfonijski orkestar pod upravom dirigenta Aleksandra Markovića, a novosadsku premijeru Sonate broj 2 u e molu Edvarda Elgara izveli su na svom koncertu ( koji je ponajviše podsetio na "zlatno", kamerno doba Nomusa) violinista Entoni Marvud i pijanista Aleksandar Madžar.
Koncerti kvarteta pijanista ( simboličnog naziva ) Oktopusi I dua klasične I afričke harfe na kojima su svirali Ketrin Finč I Sekou Koita, u žanrovski različitim programima, doneli su izazov slušanja zvuka umnoženih instrumenata.
Na Npmusovoj koncertnoj sceni ove godine su dominirali violinisti.
Furiozni virtuozi (svako na svoj način) Lajko Feliks sa grupom Volosi, I Sergej Krilov sa Litvanskim kamernim orkestrom, svojim bravurama lako su pronašli put do publike, dok je violinista Gidon Kremer sa članovima orkestra Kremerata Baltika, pažnju slušalaca držao u meditativnoj atmosferi preko 90 minuta bez pauze, naizmeničnim izvođenjima stavova iz kompozicije Sedam Hristovih reči Jozefa Hajdna I poslednjeg gudačkog kvarteta Dmitrija Šostakoviča. Uz muziku , Kremer je svojim baršunastim i razgovetnim glasom izgovarao misli sedam svetskih velikana. To su Primo Levi, Stephen Hawking, Rose Ausländer, Jorge Luis Borges, Harold Pinter, Steve Jobs čiji su životi velika inspiracija ovim vrhunskim muzičarima. Ovaj program bio je i lična inspiracija autorke ovih redova.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
