Izvor: Blic, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorenik o tragičnom
Zatvorenik o tragičnom
Nedavno je izdavačka kuća 'NNK International' izdala knjigu pod nazivom 'Pisma iz zatvora'. Sto stranica, u okviru Edicije drame, sadrže do sada kod nas neobjavljena četiri pisma Oskara Vajlda iz zatvora 'Reding', njegov prvi put necenzurisani ispovedni tekst 'De profundis' i ko zna koji po redu prevod drame 'Saloma', uključujući i moj za JDP, ovoga puta u prevodu Jasne Mitić. Drama 'Saloma', koju ju Vajld napisao na francuskom jeziku za vreme svog sužanjstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prikazana je 1896. godine u Parizu, a bojkotovana u Londonu.
Impresivno je koliko je Vajld bio zanesen pozorištem kao umetnikovim izrazom da je njegova dirljivo pokajnički tekst 'De profundis' prošaran i razmišljanjima o dramskoj književnosti.Verovatno je najoriginalnije njegovo manje poznato stanovište, da Aristotel nije bio u pravu kad je u svojoj 'Poetici' tvrdio da bi bilo nemogućno izdržati gledanje nedužnog kako pati. Vajld tvrdi da od Eshila, preko Šekspira, do keltskih mitova i legendi, 'nema ničega što bi čistom jednostavnošću patosa, spojenim i sjedinjenim sa uzvišenošću tragičnog efekta, moglo da se meri, ili se čak moglo približiti poslednjem činu Hristovog stradanja. Kada čovek sve ovo sagleda sa čisto umetničkog stanovišta, onda ne može a da ne bude zahvalan što najsvečanija služba u hramu prikazuje tu tragediju bez prolivanja krvi... Poslednji ostaci grčkog hora, koji su inače izgubljeni za umetnost, mogu se pronaći kod ministranta koji, tokom liturgije, pojanjem odgovara svešteniku'. Zvuči gotovo neverovatno da to piše pokajnik, koji priznaje da nije vernik, već agnostik, koji smatra da treba da se stvore i rituali i liturgija za nevernike. Isto je tako važno za istoriju svetske dramaturgije da je 'Salomom' Vajld, uz ogromne otpore javnosti, bio prvi koji je sebi dozvolio da napiše dramu koja je inspirisana jednom epizodom iz Biblije.
Ko nabavi ovu zanimljivu knjižicu moći će da pročita još neka sveža zapažanja o pozorištu posejana po tekstu bolne ispovedne sadržine. Trebalo bi da je poseduje svaka zatvorska biblioteka. Kad se uporede sa Vajldom, sužnji će shvatiti da je bolje da čitaju nego da pišu.
Novi misionari
Svako ko ima kompjuter sigurno je iskusio fenomen tzv. džank mejlova, kojima nas različiti oglašivači mame da oslabimo, zaradimo milione sedeći za kompjuterom u sopstvenoj kući, nabavimo ispod cene efikasne lekove, dobijemo pristup sajtovima na kojima sve same 'bezobraznice' da iz prve ruke vidimo ko ima celulit a ko ne, učestvujemo u lutriji za američku vizu ili jeftino nabavimo skupe pomade.
U eri globalnog umrežavanja, kompjuterska tehnologija zaista pomaže da se premoste prostorne ili vremenske distance. Ali, bez ikakve namere da je tretiram kao modernu varijantu tamnog vilajeta, elektronska tehnologija sa svim svojim performansama, omogućava produkovanje i širenje specifične komunikativne aure, u okviru koje je primetno rađanje jednog posebnog fenomena, koji se najjednostavnije može odrediti kao 'novo misionarenje'.
Radi se o elektronskoj pošti koju nam šalju poznanici, prijatelji, poslovni partneri ili potpuno nepoznate osobe, u kojima se šire manje ili više banalne glose o sreći, smislu života ili budućnosti. Problem je u tome što se pisma ovog tipa, često potpisana kao 'lanac Svetog Antuna' ili nekako slično, završavaju preporukom da se šalju dalje. Ta preporuka, međutim, artikulisana je u vidu prikrivene pretnje, da će vam se, prekine li se lanac, odnosno oglušite li se o pomenuti zahtev, nešto nepredvidivo i strašno desiti.
U eri neprekidnog globalnog produkovanja katastrofičnih diskursa na planetarnom nivou, od cunamija, ptičjeg gripa, očekivanih zemljotresa, pretećih kometa ili najnovijeg objavljivanja 50-godišnje inkubacije bolesti ludih krava, na delu je, u okviru 'filozofije novog doba', svojevrsno renoviranje srednjovekovlja i njegove opasne misionarske prakse.
