Izvor: Blic, 14.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastrašujuća lepota
Zastrašujuća lepota
U šestoj godini Žan-Mišel Baskijat već je bio član muzeja. U ranim dvadesetim postao je međunarodno priznat umetnik, a Endi Vorhol bio mu je jedan od bliskih prijatelja i saradnika. U 27. je preminuo od prevelike doze heroina.
Baskijatova profesionalna karijera možda je bila kratka, ali je svejedno bila izuzetno značajna, kaže jedan od kuratora nove izložbe ovog umetnika rođenog u Bruklinu. 'On i dalje ne dobija onu vrstu uvažavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju zaslužuje u istoriji umetnosti,' izjavio je Mark Mejer, direktor izložbe 'Baskijat', nedavno otvorene u Bruklinškom muzeju, koja će trajati do 5. juna (pre nego što se premesti u Los Anđeles i Hjuston). Izložba sadrži preko stotinu umetnikovih slika i crteža živih boja.
Rođen 1960. od oca Haićanina i majke Portorikanke, Baskijat je rano razvio ljubav prema umetnosti, postavši mlađi član Bruklinskog muzeja kada mu je bilo svega šest godina. Od detinjstva je crtao i slikao, zakovan za 'Grejovu anatomiju' koju mu je majka poklonila u ranom detinjstvu; predstave tela crnih muškaraca postale su okosnica njegove umetnosti. Kada je sa 17 godina napustio roditeljski dom, prvo se okrnuo poeziji i pisanju grafita i aforizama po SoHou i istočnom Menhetnu, koje je potpisivao pseudonimom SAMO (složenica od 'same old, same old' - isti stari), što je bio začetak hip-hop ekspresionizma na ulicama Njujorka. U 20. je prešao na platna, na koja je lepio papire sa svojim crtežima, a preko njih je dodavao boju ili još crteža. Glavna tema njegovih dela bila je priča o crncima - njihovoj istoriji, slavi i bolu, o mučnim temama kolonijinalizma, ropstva i diskriminacije. Posedujući nesvakidanšnju sposobnost da apsorbuje i sažme informaciju, Baskijat je te teme provlačio kroz različite kulture i epohe; afričke maske, renesansne madone, egipatski faraoni, ekonomske statistike - sve to teče kroz njegovu umetnost.
Od svojih najaranijih izložbi Baskijat je bio miljenik kritičara, kako američkih tako i evropskih, hvaljen zbog snažnog kolorita i kompozicije. 'Neke od slika su toliko dobre da su zastrašujuće,' kaže Mejer. 'One vas prevare da pomislite kako su nevine i infantilne, ali što ih više gledate to više shvatate da one, u suštini, predstavljaju užasnu osudu zapadne civilizacije.' M. K.
