Izvor: Politika, 08.Mar.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Beograd nema skulpture na otvorenom
Još 2008. godine otpočet je projekat postavljanja dela na javne površine. Realizacija se ne nazire, jer pravljenje novih košta, a neki umetnici nisu hteli da ustupe već gotove skulpture
Kako se dogodilo da skulptura na javnim površinama u Beogradu ima samo sporadično,postavljenih odavno, na primer u Pionirskom parku, u blizini Muzeja savremene umetnosti ili na Topčiderskoj zvezdi, a da onih novijeg datuma nema? A ni onih monumentalnijih. Nije da niko o tome nije mislio, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim...
Još 2008. godine otpočet je projekat postavljanja dela na javne površine u gradu, koji je podrazumevao nekoliko faza, dok je inicijalna ideja bila da se autori biraju putem ankete, na predlog posebne komisije i na javnom konkursu. Do danas je završen samo pripremni deo posla – utvrđene su skulpture i lokacije na kojima bi one trebalo da budu, a od konkursa se odustalo dok se ne vidi šta od onoga već izabranog može da se realizuje.
Šta je to i kako do sada izabrano?
Na osnovu ankete među umetnicima, istoričarima umetnosti i novinarima odabrano je pet autora: Mrđan Bajić, Olga Jevrić, Zdravko Joksimović, Kosta Bogdanović i Olga Jančić.
– Komisiju koja se ovom temom bavila činili su tada: Čedomir Vasić, predsednik, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, Milana Jočić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Darka Radosavljević Vasiljević, istoričar umetnosti (Remont), Gordana Stanišić, viši kustos Narodnog muzeja, Nataša Danilović Hristić, diplomirani inženjer arhitekture (Urbanistički zavod Beograda), Nenad Radić, asistent na Filozofskom fakultetu, Dejan Miljković, docent na Arhitektonskom fakultetu, Slavko Timotijević, istoričar umetnosti, i Natalija Belić Georgijev, diplomirani inženjer arhitekture i pomoćnik sekretara (Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove). Njihov predlog bili su umetnici Vladimir Perić, Dragoljub – Raša Todosijević, Zoran Todorović, Milija Nešić i Dobrivoje Bata Krgović – kažu nam u Sekretarijatu za kulturu.
Određeno je bilo i gde bi koja skulptura trebalo da stoji. „Beogradski stub” Mrđana Bajića – ulaz u Knez Mihailovu, između Palate Albanija i Sremske ulice, „Model urbane skulpture II” Koste Bogdanovića – skver na uglu Dušanove i Francuske, „Mrdalica” Milije Nešića – ispred zida Bitef teatra, „Plod VI” Olge Jančić – zelena površina pored ulaza u Madlenijanum u Zemunu, „Rende” Zdravka Joksimovića – zelena površinu u naselju Kamendin ili plato pored fontane sa prednje strane „Sava centra”, „Hotel za ptice” Vladimira Perića – zelena rondela ispred amfiteatra na šetalištu pored reke (Dorćol), kod Kule Nebojša, i delo Olge Jevrić – prostor ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Potom je, tokom 2010, pokušano postavljanje „Mrdalice”, ali je autor imao primedbe na prvobitni predlog mesta, pa je promena lokacije prouzrokovala dodatnu papirologiju čije je rešavanje još u toku, uz problem koji se javio u međuvremenu, a reč je o bezbednosti samog dela.
Na pitanje zašto se do danas nije otišlo dalje, odgovor glasi – nedostatak novca. Komisija koja je radila insistirala je na tome da umetnici za svoj angažman dobiju honorare, a i samo izvođenje košta. Osim toga, postavljanje već gotovih dela nije bilo moguće iz dva razloga: ili umetnici nisu imali završena dela velikih dimenzija jer nisu imali gde da ih drže ili oni koji su imali, poput Olge Jančić, čije se delo nalazi u njenoj bašti, nisu želeli da ih se odreknu. Budžet za kulturu grada smanjivao se iz godine u godinu, pa su obustavljani razni projekti, od otkupa umetničkih dela, preko postprodukcije filmova pa do ovog projekta. U planu budžeta za kulturu za ovu godinu, nažalost, takođe nisu planirana sredstva za ovu namenu.
I dok se sredstva traže i određuju „prioriteti”, umetnici polako, ali sigurno bivaju demotivisani, a Beograd gubi priliku da stane rame uz rame sa svetskim metropolama, koje ovaj segment savremene umetnosti neguju i podstiču. Mrđan Bajić, jedan od izabranih umetnika, kako kaže, više i ne veruje da će zamisao iz 2008. ikada zaživeti, dok Zdravko Joksimović apeluje na nadležne da se konačno na mesta na kojima se odlučuje izaberu ljudi koji će se držati obećanja i planova.
– I ja mislim da je problem novac. Ali ne zato što ga nema, jer to nisu ne znam kakve sume (maksimum 15.000 evra i manje, plus materijal) već zato što ne umemo da ga raspodelimo. Cela kultura u ovoj zemlji je na veštačkom disanju. Svi štede na kulturi, pa bi najbolje bilo da je ukinu. To što nisu odustali meni je eufemizam. Ako se ovako nastavi, Beograd će i dalje postavljati nekakve donacije, bez estetskih merila, kao što je slučaj sa spomenikom nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana na Tašmajdanu ili onim što je na platou ispred Hrama Svetog Save – kaže Zdravko Joksimović.
Šansu bi možda trebalo potražiti i na drugoj strani – videti šta bi i da li bi nešto iz zaostavštine nekog od naših poznatih stvaralaca, poput Matije Vukovića, čije su skulpture nedavno restaurirane, moglo da nađe svoje mesto i na nekom od popularnih gradskih prostora.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 09.03.2014
.jpg)
