Izvor: Glas javnosti, 30.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštititi kulturnu baštinu
Muzej u Prištini je bio jedna od najznačajnijih muzejskih ustanova u Srbiji sve do juna 1999. godine, kada se privremeno izmestio u Beograd. U depoima Narodnog muzeja i dva regionalna muzeja nalazi se preko 30.000 eksponata, od kojih je bogata arheološka zbirka (predistorijski period i rani srednji vek) smeštena u Narodni muzej, dok je etnografska zbirka prebačena u Etnografski muzej. Muzej je tokom ovog meseca izložio nakit Kosova i Metohije - izazov modernom dizajnu na internacionalnom simpozijumu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zlatarstva u Majdanpeku, kao i promociju svoje bogate kulturne riznice u okviru manifestacije Dani evropske baštine 2008. u Čačku. U razgovoru za Glas javnosti, Branimir Jokić, direktor prištinskog muzeja, ističe da su muzejske aktivnosti u periodu od prinudnog preseljenja, posvećene zaštiti kulturnih dobara koje je sačuvano, izradi dokumentacije i prezentaciji objavljenih stručnih radova.
Dvojezične publikacije
- Izdavačka produkcija koju muzej poseduje apsolutno je u službi zaštite kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, a sve publikacije objavljene su na srpskom i engleskom jeziku. U poslednjih deset godina muzej je gostovao sa izložbama „Arheološko blago Kosova i Metohije“ i „Nakit i zlatovez Kosova i Metohije“ u skoro svim većim centrima u Srbiji i Crnoj Gori. Realizovane su i prve dve međunarodne izložbe, u Moskvi 2002. godine i u Lahtiju, u Finskoj, 2004. godine. Od 1999. izdali smo četiri vrlo značajne monografije, „Manastir Dečani“, „Manastir Gračanica“, „Arheološko blago Kosova i Metohije“ i „Manastir Drenica“ - kaže Jokić.
NASTAVAK USPEŠNOG RADA
I pored mnogo problema, Muzej iz Prištine očekuje nastavak uspešnog rada na očuvanju kulturnog nasleđa u našoj južnoj pokrajini.
- Mi u narednom periodu očekujemo pozive za gostovanja u zemlji, a pogotovo u inostranstvu, gde imamo želju da ponovo posvedočimo o stepenu i obimu uništenja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.
Premda Muzej u Prištini čini sve da sačuva kulturno dobro naše južne pokrajine, loša komunikacija između matičnih kulturnih ustanova i ljudi iz Koordinacionog centra dovela je do katastrofalnog stanja u zaštiti kulturnog nasleđa.
- Ispostavilo se da je tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković odigrala vrlo lošu ulogu. Stručna javnost u Srbiji, svi oni koji požrtvovano i odgovorno rade svoj posao, s pravom očekuju odgovor na pitanje o tome hoće li i dalje službu zaštite baštine na Kosovu i Metohiji voditi isti oni ljudi koji godinama urušavaju kredibilitet te iste službe? To se, pre svega, odnosi na Sektor za kulturnu baštinu pri Koordinacionom centru, odnosno, pri Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Svojevremeno je Sektor pri KC-u zaštitu ograničenog broja nepokretnih kulturnih dobara proglasio „strategijom zaštite srpske kulturne baštine na KiM“. Nešto kasnije Republički zavod za zaštitu spomenika (2001), koristeći svoj monopolski položaj, posle dugog ćutanja o stanju kulturne baštine na KiM svoj rad započinje potiskivanjem već uspostavljene aktivnosti značajnog broja stručnjaka iz Srbije.
Gospodin Jokić podseća da direktor Zavoda stručnjake šalje na rad u privremene institucije u Prištini bez potrebne procedure čime je albanskom Ministarstvu kulture u Prištini pred međunarodnom zajednicom dat kredibilitet za rad na zaštiti srpske kulturne baštine.
- Tako je u pregovorima o statusu kulturne baštine na KiM albanska strana osporila pravo srpskim stručnjacima da se neposredno bave zaštitom vlastite baštine. Posle toliko nepromišljenih i neodgovornih poteza, ista osoba sa mesta direktora Zavoda prelazi na mesto šefa Sektora za kulturnu baštinu pri Ministarstvu za KiM. Posle svega, logično je postaviti pitanje kada se i državne institucije zalažu za institucionalnu prisutnost na KiM i povratak srpskih stručnjaka u sistem zaštite, kako nastaviti rad za ostvarenje željenog cilja? Smatramo da oni koji su ispoljili toliki stepen neprofesionalnosti ne mogu uspešno voditi tako odgovorne poslove - dodaje Jokić.
Umesto pokušaja da se pronalaze razni modifikovani pristupi ovom problemu, Jokić smatra da je najbolje primeniti postojeći zakon o zaštiti kulturne baštine.
- To je vrlo jasno regulisano. Svi spomenici prve kategorije su pod zaštitom države, odnosno o njima brine Zavod za zaštitu spomenika koji snosi odgovornost za njihovo stanje. Tih zakonskih obaveza se Zavod lišio na Kosovu i Metohiji. Nadam se da će odgovorna ministarstva napokon sesti i naći rešenje, jer je poslednji trenutak za to, a moja saznanja kažu da će nova strategija uskoro biti obelodanjena - rekao je direktor Jokić.
Elaborat za reorganizaciju
Rešenja za novo delovanje u procesu zaštite kulturnog nasleđa nisu još obelodanjena, ali prema rečima direktora Jokića, konkretni planovi za njegovo oživljavanje već postoje.
- Konkretna rešenja su povratak institucija i stručnjaka na Kosovo i Metohiju u jedinstven sistem zaštite, ali na nov način, jer su posle mnogo godina kulturne institucije organizaciono oslabile i sada ih treba revitalizovati. Muzej u Prištini je uradio elaborat za reorganizaciju i revitalizaciju ustanova kulture i izašao sa predlogom osnivanja regionalnog centra za kulturu na Kosovu i Metohiji, koji bio objedinio funkcionisanje tih ustanova. U Evropi postoje brojna iskustva koja bi mogli da iskoristimo u zaštiti kulturne baštine na Kosovu i Metohiji - napominje Jokić.
