Izvor: Politika, 01.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapuštena srpska štampa
Knjige više liče na bombonjere i kozmetička pakovanja nego na knjige. Samo se još tipografi – zanesenjaci i mali izdavači, trude da održe neki nivo
Jovica Veljović, autor fonta lista „Politika”, koji je u upotrebi od 2008. godine, realizovao je novi tip slova „agmena”.
Veljović je završio Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, magistrirao 1983. godine i na ovom fakultetu predavao tipografiju. Danas živi i radi u Hamburgu, gde na Fakultetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za dizajn, medije i informacije predaje pismo i tipografiju od 1992. godine. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, a najdraža mu je nagrada „Šarl Penjo” Međunarodnog udruženja tipografa.
Da li ste novi font „agmena” radili specijalno za neku namenu?
„Agmena” je koncipirana kao knjižno pismo, za primenu u knjigama i časopisima. Može se koristiti i za tekstove gde se zahteva da slova budu veoma čitljiva, u malim tipografskim veličinama. Font je urađen i licenciran za Linotip biblioteku fontova koja je u koncernu Monotajp imidžing (SAD).
Svako može da kupi font i koristi ga. Linotip nudi „agmenu” u dve verzije: jednostavniju, u kojoj su samo znakovi za zapadno evropske jezike i takozvanu panevropsku verziju u kojoj su osim latinice, ćirilica i grčka slova. Ova verzija je naravno skuplja, osam fontova koliko je u familiji fonta prodaju za 848.47 evra, jednostavniju verziju prodaju za 77.35 evra po fontu.
Najčešći kupci su velike izdavačke kuće, koncerni ali i pojedinci mogu kupovati fontove.
Šta je osnovna karakteristika ovog novog tipa slova?
Karakteristika se može sažeti u tri reči: poetično, harmonično, funkcionalno. „Agmena” u svakom rezu ima preko 1.600 znakova i nema tipografske želje koju ne može ispuniti.
„Agmena” je rađena u ćirilici, latinici i na grčkom pismu. Koje ste specifičnosti ovih pisama pritom poštovali?
Moje interesovanje je da oblikujem pisma za sve evropske jezike. Ovde govore kako nema dovoljno ćirilice za računare, a u knjižarama u Srbiji gotovo da i nema knjiga na ćirilici. Shvatam to kao potpuno odsustvo svesti o tome ko smo i odakle smo. To je poražavajuće. – Ćirilica, marš bre! – to je najsurovija stvarnost koju je Matija Bećković zapisao u knjizi „Kad budem mlađi”. Ritam u tekstovima na grčkom je najlepši, kao što je najlepše vizantijsko pevanje. Da dosegnem takav ritam, bio je moj cilj.
Koliko vam je vremena potrebno za osmišljavanje novog fonta?
Za obimna pisma kao što je „agmena”, potrebno je puno vremena. Nisam brojao mesece, možda godine. Danas se lakše i brže radi, zahvaljujući tehnologiji. Garamondu je u 16. veku trebalo 12 godina za samo tri veličine u olovu za grčko pismo.
Radili ste oblikovanje slova za „Politiku”. Kako ocenjujete, opisujete grafički dizajn dnevne i nedeljne štampe u Srbiji?
Za „Politiku” se s pravom tvrdi da je najugledniji dnevni list, sa ozbiljnim žurnalističkim sadržajem i prikladnim grafičkim izgledom. U Srbiji kao da nema ni snage ni želje da se bar grafički urede novine, iako je to najlakše i najjeftinije. Tendencije u svetu su da se novine povremeno grafički osveže. Dnevne novine i nedeljna štampa u Srbiji izgledaju prilično zapušteno.
Kako se stanje može popraviti?
Srbija ima mlade, darovite dizajnere, i ne samo mlade. Zoran Kostić i profesor Aleksandar Dodig se neumorno zalažu i za pravedniji tretman ćirilice. Ne razumem mlade ljude kad kažu: ne isplati se raditi u Srbiji. U umetnosti se nikad ništa nije finansijski isplatilo, a upravo je umetnost pokretač društvenog razvoja. Od kreativnih ljudi potiču ideje. Dobre stvari uvek neko prepozna i podrži. Voleo bih da se priča o Srbima stvaraocima, ne o kriminalcima.
Možete li da izdvojite primer dobro, odnosno loše dizajnirane knjige u Srbiji i šire?
I kod nas i u svetu sve je manje prikladno oblikovanih knjiga. Globaliste samo novac interesuje. Oni su nemilosrdni. Knjige više liče na bombonjere i kozmetička pakovanja, nego na knjige. Postoje samo još tipografi – zanesenjaci i mali izdavači, koji se trude da održe nivo dobro oblikovane knjige.
Sve glasnije se čuje da klasični oblik knjige gubi korak pred elektronskom knjigom? Kakav je vaš stav prema tome?
U Americi svega 20 posto čitalaca čita knjige na ekranu, u Evropi još manje, svega sedam posto. Vekovima smo se navikavali da čitamo knjige sa leve i desne stranice, osim toga svaka knjiga ima svoju temperaturu, težinu, boju i strukturu papira, stalno nas posmatra s police. Pamtimo je i po grafičkom izgledu. Nedavno je na aukciji u Hamburgu knjiga koju je oblikovao Henri van de Velde dostigla cenu od 43.000 evra. Ne verujem da će ikada jedan gigabajt elektronske knjige postati kolekcionarski primerak. Ne govorim o sadržaju već o grafičkoj formi. Ne mislim na rečnike i knjige koje samo konsultujemo, već na beletristiku, poeziju.
Pored pisma šta bi najradije oblikovali?
Sabrana dela Ive Andrića, odštampana „agmenom” u Andrić-gradu.
Marija Đorđević
objavljeno: 01.12.2012.
.jpg)
