Izvor: Blic, 10.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapis u kockicama
Zapis u kockicama
Galerija 'Beograd'
Izložba 'Zapis', najnoviji projekat umetničke grupe 'Ametist', koja već pet godina istražuje i stvara u oblasti mozaika, omaž je jednom od naših najvećih arheologa ž Gordani Cvetković-Tomašević (1928-2003). Ova dama domaće arheologije je od 14 mozaika otkrivenih u Herakleji kod Bitolja iskopala 13 i protumačila ranovizantijski mozaik iz narteksa Velike bazilike. S druge strane, ona je iskopavajući stradalu Narodnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biblioteku, otkrila ostatke luksuzne antičke vile sa jedinstvenim podnim mozaikom (II vek n. ere). Ostavila je za sobom i slutnju da još dublje u zemlji čeka na otkrivanje keltski Singidunum.
U galeriji na Kosančićevom vencu, u samoj blizini nekadašnje biblioteke, pozvanim učesnicima ojačana grupa 'Ametist' izložila je svoje crteže i mozaike, nastale na tragu heraklejskog mozaika. Namera ove grupe i jeste da poveže mozaičke artefakte kulturnog nasleđa i današnjice, kao i da podstakne savremene umetnike da rade i promovišu svoje stvaralaštvo u oblasti ove tehnike. Baveći se mozaikom na način koji je mnogo širi nego što podrazumeva rad u radionicama i izalaganje u galerijama, oni su u prilici, koju ne propuštaju, da ispolje svoj pijetet prema zaslužnim ličnostima. Time, često preduhitre, ako ne animiraju, određene institucije da im se priključe u plemenitoj misiji, pokazujući da i dalje sve dobro polazi od ličnosti, entuzijasta, i da rad na sebi podrazumeva i rad za dobrobit drugih.
Radoznalost i upornost članova umetničke grupe 'Ametist', koji pokrenuti ljubavlju i zanimanjem za drevnu tehniku teže da proniknu u smisao bavljenja ovom disciplinom u današnje vreme, rezultirali su interdisciplinarnom izložbom. Tražeći sebe kroz mozaik, oni upravo u njegovoj tajni pronalaze podsticaj da poslažu u celinu sve ono materijalno i duhovno čemu preti zaborav.
Čarobnjak
(Dragi Bugarčić, Mozart i kugla, Narodna knjiga, 2004)
U ovom romanu je moderan Beč, prepun tragova naše kulturne prošlosti, izmešten iz (tekućeg, razarajućeg) vremena i pretvoren u nacionalni i poetički 'znak s onu stranu stvarnosti'. Tu se, prizvani Mocartovom muzikom, okupljaju evropski stvaralački geniji različitih epoha, od Brojgela do Tomasa Mana, imenjaci (duhovi) vojvođanskih i vršačkih velikana, od Branka do Pope, koji podsećaju na nekadašnje (austrougarsko) političko i kulturno jedinstvo tih prostora, kao i brojni ljubitelji 'klasike', od Plave Slovenke, asocijacije na jugoslovensku prošlost, do američkog bračnog para čija nas glupost, samodovoljnost i privrženost materijalnom vraća u bolnu i ponižavajuću stvarnost. Mocart, 'simbol pravog umetnika' i njegov saputnik, nadripesnik Zaharije Kuzmanović, koji, preosetljiv, menja lik sa svakim novim utiskom iz knjige, kompozicije, slike_arhiva ili filma (pa od mladog Crnjanskog, poete i vojnika 'bez patrije', sve više liči na bolesnog Vuka Isakoviča), uključuju 'prizvane' u 'veliku, veselu priredbu', nalik marionetskom pozorištu, u kojoj je čarobno najčešće nepodnošljivo užasno. I dok ushićeni poklonici previđaju da se interpretatori Mocartovog dela (paćenički, klovnovski) dodvoravaju muzici, dotle Amadeusova sabraća, srpski pesnici, šapuću da je, kao što je telo genija nestalo u 'velikosvetskoj, zajedničkoj grobnici', tako i njegovo ime umrlo u kiču mocart-kugli; jezik straha i prihvatanja smrti i truljenja spaja umetnička, 'proročka' dela, Amadeusov 'Rekvijem' sa 'Lirikom Itake', Brojgelovu 'Vavilonsku kulu' sa Popinim 'Krpicama'.
Prenoseći Formanovog Mocarta u roman i prepričavajući slikarska platna, Bugarčić je ispitao granicu stilski ispravnog podražavanja (fikcionalne) stvarnosti.
