Izvor: Danas, 17.Jul.2015, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanos koji osećamo nema cenu
Publika odnedavno ima to zadovoljstvo da drži u ruci prvi nosač zvuka za ambicioznu i uz to više nego serioznu postavu Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije.
Na ovom ce-de izdanju zabeleženo je izuzetno distingvirano umeće četvoro prefinjenih umetnika (Jelena Dragnić - prva violina, Vladan Lončar - druga violina, Boris Brezovac - viola, Aleksandar Latković - violončelo), čije interpretacije Betovena (Gudački kvartet op. 74 u Es-duru 'Harfni') i Bramsa (Kvintet >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa klarinetom op. 115 u ha-molu, Ognjen Popović - klarinet) skreću pažnju poniranjem u detalje ove veličanstvene muzike, ali i uzletom u tumačenju do samih svetih kamernih ideala. Sa jedinom damom u ovom ansamblu Jelenom Dragnić razgovaramo o Kvartetu, Filharmoniji, planovima...
Kakva su vaša osećanja prema kamernom muziciranju, specijalno prema formaciji kakva je gudački kvartet? Da li ste imali neka iskustva na tom planu pre saradnje sa kolegama iz Filharmonije?
- Od najranijih koraka bila sam aktivan kamerni muzičar. Osećala sam potrebu da binu i muziku delim sa nekim sebi bliskim po afinitetu i senzibilitetu. Bilo mi je potrebno da sreću muziciranja ne prepričavam, nego da je u realnom vremenu doživim sa ljudima koji kao i ja jednako učestvuju u stvaralačkom procesu, od momenta kada prvi put otvorimo partituru pa do aplauza i naklona publici. Zadovoljstvo je utoliko veće kada na te ljude naiđeš, osetiš ih, prepoznaš i pomisliš: "Pa gde ste do sad bili?!". A onda zajedno odahnete i upustite se u najlepšu avanturu zvanu gudački kvartet, najtežu ali i najlepšu kamernu disciplinu. Disciplinu bez koje ni jedan gudač sebe ne može nazvati kompletnim. Morate ostaviti svoj ego ispred sale u kojoj imate probu, potpuno se otvoriti i prepustiti onom drugom da vas vodi. Jedino onaj ko uspe u tome može da računa da će dugo uživati u "svom" kamernom ansamblu. Sve ostalo su 'ad hoc' sastavi. Mislim da smo Vladan, Aleksandar, Boris i ja u tome uspeli.
Koliko je bila važna podrška Beogradske filharmonije u izgradnji vaše kamerne arhitekture?
- Naša kuća nam pruža veliku podršku ali i stalnu evaluaciju našeg rada, pa tako imamo mnogo kritičniji sud o svemu što radimo. Sama činjenica da je Beogradska filharmonija snimila i izdala ce-de našeg kvarteta govori o suštinskoj podršci našem daljem razvoju i planovima. To što nosimo ime Beogradske filharmonije je za nas velika čast, ali ujedno i velika odgovornost.
Nedavno vam je izašao prvi ce-de sa delima Betovena i Bramsa - jesu li to i vaši najomiljeniji kompozitori, koja biste još dela želeli da svirate i snimate sa svojim kolegama?
- Ako bi muzika bila naša religija, Betoven bi predstavljao samog Boga. Vertikalu i horizontalu svega što će se u muzici desiti potom... i ne samo u muzici. Mnoge istorijske događaje pronaći ćete u njegovim delima, ali i one što su usledili mnogo posle njegove smrti, što ih je poput proroka ostavio zapisane u svojim kompozicijama. Njegove partiture umetnik mora da čuje srcem, vidi dušom i oseti intelektom. Brams bi se mogao nazvati Betovenovim apostolom, pa otuda veza ova dva kompozitora na našem ce-deu. On je umeo da i od najveće samoće i tuge napravi nepregledno prostranstvo harmonske lepote. Njegov moto 'Frei aber froh' je u neku ruku bio i naš moto kojim smo se vodili tokom snimanja.
Leto je, umetnička sezona miruje obično u to doba, ali se mnogo toga svakako priprema za jesen - možete li nešto od onoga na čemu radite da nam najavite već sada?
- Umetnička sezona miruje ali mi ne mirujemo. Pažljivo radimo na programu za sledeću sezonu, koja će nam već sa jeseni doneti dva koncerta u Abu Dabiju. Jedan ćemo održati na prestižnom Klasiks festivalu, gde ćemo se celovečernjim koncertom predstaviti upravo delima sa našeg prvog ce-dea. A na drugom koncertu izvodićemo dela Ravela i Šostakoviča. Zanos koji osećamo nema cenu.
Dama sa džentlmenskim ponašanjem
Mislim da svet umetnosti nema pol, jezik, rasu... Pitanje je uvek bilo samo jedno - da li vaše ideje i delo dodiruju dušu publike. Mnogi su negativne odgovore na to pitanje pokušavali da sakriju što u dekolte što u pantalone, a samo najhrabriji tragaju za pozitivnim odgovorom do kraja svog stvaralačkog opusa. Lično se uvek osećam kao dama, a paradoksalno damu neretko karakteriše upravo džentlmensko ponašanje - zaključuje sagovornica Danasa na temu o polu kao eventualnoj prepreci ili prednosti u umetnosti.
Ljudi da se približe klasičnoj muzici
- Osnovne i magistarske studije sam završila u Beogradu u klasi našeg najeminentnijeg profesora Dejana Mihailovića. Zahvalna sam mu što je svakog od svojih studenata gajio kao posebnu retku vrstu, podsticao je našu individualnost i nikada nije pokušavao da nas ukalupi. Specijalizaciju sam pohađala u Kremoni (Italija) kod čuvenog violiniste Salvatorea Akarda. Najvažnijim periodom smatram proteklih šest godina od kada sam upoznala violinistkinju i pedagoga Lianu Isahadze. Rad sa njom i prijateljstvo me je iznova učvrstilo u muzici. Još jednu u moru iskrivljenih teza da klasičnu muziku treba približiti ljudima, zamenila sam jedinom ispravnom i mogućom - da ljudi treba da se približe klasičnoj muzici. Od tada se osećam oslobođenom - ističe Jelena Dragnić opisujući svoj dosadašnji muzički put.
