Izvor: Blic, 02.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanemarene kulture
Zanemarene kulture
Sa nedavno završenog Festivala autorskog filma u Beogradu, projektovanog da se bavi proširivanjem ovdašnjeg gledalačkog horizonta, svega dva ostvarenja će se naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji. Pored filma Andreja Zvjaginceva 'Povratak' (pobednika festivala u Veneciji) na tom malom spisku je i najnoviji film Stivena Frirsa 'Prljave lepe stvari' (2002). Ovaj podatak svedoči da i naša sredina marljivo učestvuje u produbljivanju jaza između dominantne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << američke filmske produkcije i nasušne potrebe za informacijom o tome šta se odigrava na scenama koje nisu kulturološki prestižne. Naravno, niko ne može da tvrdi da je ovaj presek predočen na Festivalu autorskog filma reprezentativan, jer je i u kulturno bogatijim sredinama gotovo nemoguće pohvatati elementarne činjenice vezane za brojne nijanse u okviru svetske filmske proizvodnje. Primera radi, u Indiji je ove godine napravljeno oko 600 filmova, a beogradska publika je mogla da vidi samo jedan - i to onaj prikazan na ovom festivalu - 'Arimpara' Murali Naira.
U ovom osvrtu, ipak, ukazaću na nekoliko naslova koji neće biti prikazani u našim bioskopima ili na nekoj TV stanici isključivo zbog predrasuda ili nedostatka hrabrosti distributera. Pre svih, to se odnosi na Hektora Babenka i njegov film 'Karandiru', spektakularno ostvarenje posvećeno masakru u jednom zatvoru u Sao Paolu. Babenko je našoj publici poznato ime. Njegov film 'Poljubac žene pauka' s vojevremeno je poslužio i kao podloga za pozorišnu predstavu igranu u Zvezdara teatru. Još jedan komad igran u Beogradu - 'Na čijoj strani' Ronalda Harvuda - poslužio je kao inspiracija za film prikazan na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma. To je istoimeni film Ištvana Saba, reditelja poznatog našoj publici, u kojem igraju Harvi Kajtel i Stelan Skasgard.
Za privlačnost pojedinog filma od koristi je i literarna osnova. Čehov je, na primer, zahtevan pisac i retki su autori filmova koji su na uspešan način savladali tog ruskog klasika. Među uspešnije u tom pogledu svakako spada Klod Miler, čiji je film 'Mala Lili' inspirisan dramom 'Galeb'. Vitold Gombrovič, s druge strane, veliko je ime evropske književnosti i film Jana Jakuba Kolskog rađenog prema Gombrovičevom romanu 'Pornografija' bio je dostojan glavne konkurencije festivala u Veneciji, ali ne i pažnje ovdašnjih distributera. Porazan je podatak da u poslednjih deset godina nijedan poljski film nije prikazivan u našoj redovnoj bioskopskoj distribuciji.
Detaljnija analiza o drugim malim evropskim kinematografijama i njihovom (ne)prisustvu u našim bioskopima dala bi još poraznije rezultate. Otuda je Festival autorskog filma samo krhka karika koja nas spaja sa umetničkim stremljenjima koja su uglavnom unapred osuđena na marginalnost.
S. Radojević
