Izvor: Blic, 18.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaljubljen u ljubav
Zaljubljen u ljubav
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić zivota, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onom što vrede, već po onom što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a
Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj, kada bih imao jedan komadić života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim, da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću nažalost početi da umirem...'
Preveo: Milo Petrović Teško bolestan
Markesovo oproštajno pismo prosledio nam je Milo Petrović, filozof, koji je pre izvesnog vremena saznao da je Gabrijel Garsija ozbiljno bolestan. Pre nedelju dana, posredstvom jednog kubanskog prijatelja, Milo je dobio i potvrdu te vesti. Markes se povukao iz javnosti, a preko Interneta uputio je svojim prijateljima ovaj kratki tekst oproštaja. Zahvaljujemo se Milu Petroviću što nam ga je poslao, a posebno na prevodu koji je u veoma kratkom roku načinio za 'Blic'. Oprema je redakcijska.
