Izvor: Politika, 24.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaljubljen u hip-hop i srpski film
Greg de Kuir, profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije i doktorand na Fakultetu dramskih umetnosti, o svom životu u Beogradu i ljubavi prema srpskom filmu i „crnom talasu”
Greg de Kuir (34) prevalio je dug put iz rodnog Los Anđelesa do Beograda, kako bi na Fakultetu dramskih umetnosti uradio doktorsku tezu o jugoslovenskom filmu. Ovaj mladi profesor, koji je već godinu dana gost srpske prestonice, pored uspešne akademske karijere, održao je nedavno i seriju predavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o hip-hop kulturi, prenoseći svoje znanje o ovoj grani pop-umetnosti mladima u Srbiji.
Pre dolaska u Beograd Greg De Kuir je bio asistent na Univerzitetu Južne Kalifornije, kod profesora Toda Bojda, svetski poznatog poznavaoca pop-kulture i hip-hopa.
De Kuir je svakako vredan gost, o čemu govori i pomalo čudan izbor koji je napravio – mogao je da upiše postdiplomske studije na čuvenoj pariskoj Sorboni, ali je ipak odlučio da dođe na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
– Oba grada su mi bliska zbog ljudi koje poznajem. Kada sam kontaktirao sa ljudima na Sorboni, oni su mi predlagali da se bavim američkim film-noarom, što sam već radio, i to mi nije zanimljivo. Želeo sam da se bavim jugoslovenskim filmom, a moj profesor sa univerziteta u Oklahomi Miša Nedeljković uputio me je na Fakultet dramskih umetnosti i povezao me sa ljudima na ovdašnjem univerzitetu. Tako sam, zahvaljujući njemu, odlučio da dođem u Beograd – objašnjava Greg de Kuir.
Naš sagovornik je držao predavanje i u Sremskoj Mitrovici, a pre nekoliko dana predavao je hip-hop kulturu studentima na Univerzitetu „Singidunum”.
Prema njegovim rečima, hip-hop kultura nastala je kasnih sedamdesetih godina prošlog veka u Njujorku, u predgrađu Južni Bronks, sačinjena je od grupe umetničkih izraza, a to su slikanje, poezija, ples i muzika.
– Južni Bronks je bio siromašan i opasan kraj, a u vreme nastanka hip-hopa došlo je mnogo emigranata iz Indije, sa Jamajke. Oni su sa Afroamerikancima, koji su tu već živeli, iz socijalnih razloga, pre svega zbog nemogućnosti zaposlenja, počeli da se bave umetnošću koje je nastala iz bunta – govori De Kuir. Zlatno vreme hip-hopa je došlo sredinom osamdesetih, kaže naš sagovornik, a njegov duhovni otac je di-džej Kul Herk. On je došao na ideju da pravi brejk-bitove, što znači da je stavljao akcenat na ritam delove u pesmi, bubnjeve i instrumentale, stvarajući tako klupsku atmosferu, što je postao kamen temeljac za hip-hop muziku.
– Kum hip-hopa je Afrikan Bambada, čovek koji je okupio druge hip-hop umetnike i oformio Zulu naciju, da bi promovisao pozitivne grane te umetnosti, kao što je potreba za obrazovanjem i jedinstvom – objašnjava De Kuir.
Već početkom osamdesetih godina prošlog veka hip-hop je komercijalizovan, jer su diskografske kuće shvatile da je ta muzika vrlo isplativa. Tada su i umetnici koji crtaju grafite počeli da se afirmišu i prave izložbe u njujorškim galerijama.
– Hip-hop više nije alternativni pokret, ali nastavlja da se razvija, sada ga eksploatišu velike diskografske kuće. Ipak, i dalje postoji andergraund scena, kao i ovde u Srbiji. Upoznao sam se malo sa vašom hip-hop muzikom, znam za Beogradski sindikat, Bed Kopi i Marčela – govori De Kuir.
Masovni mediji sada posebno propagiraju gangsterski rep, ima tu i dosta lažnog imidža, ali ono što vredi i dolazi iz iskustva, što je suština ove muzike, ostaće vredno, smatra Greg de Kuir.
Pre dolaska u Beograd, posle završene srednje škole u Severnoj Kaliforniji, gde je odrastao, Greg je živeo u Teksasu i Koloradu. Posle dopunskog školovanja u Oklahomi, vratio se na koledž u Los Anđeles, gde je počeo da studira filmsku umetnost. Tamo se zainteresovao i za hip-hop, pa je počeo da se bavi njime i u akademskom smislu, kroz saradnju sa profesorom Bojdom.
Greg sada priprema doktorsku disertaciju o „crnom talasu” u srpskom filmu, koju će raditi sledeće dve godine. Razgovarao je sa Dušanom Makavejevim, koji mu je, kaže, jako pomogao. Planira da disertaciju pretvori u knjigu, a knjigu u dokumentarac. Razgovarao je i sa režiserom Borom Draškovićem, zatim sinom Žike Pavlovića, koji mu je dao njegove filmove, i Želimirom Žilnikom. Planira da razgovara sa Gordanom Mihićem i Jovanom Jovanovićem, autorom filma „Mlad i zdrav kao ruža”. To mu je, kaže, omiljeni film, pored Pavlovićevog „Kad budem mrtav i beo” i „Ranih radova” Želimira Žilnika.
Na razgovor je Greg malo zakasnio, zato što su se pokvarili trolejbusi, pa je morao da ide peške. Međutim, kaže da to nije problem, jer je u Los Anđelesu mnogo veća gužva. Voli prebranac, ćevapčiće i banjalučki ćevap, prijatne ljude Beograda i, naravno, prelepe prestoničke devojke.
S. Stamenković
[objavljeno: 23/10/2008]
.jpg)
