Izvor: Politika, 26.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o kulturi uskoro u Vladi Srbije
Budući zakon obezbediće socijalno i zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike, beneficirani radni staž za baletske umetnike, i omogućiti formiranje stručnog Nacionalnog saveta za kulturu
Zakon o kulturi, koji bi trebalo da reguliše imovinske i pravne statuse kulturnih institucija u Srbiji, uskoro bi trebalo da se nađe na dnevnom redu Vlade Srbije, najavio je ovih dana Nebojša Bradić na tribini „Stevan Majstorović” u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U Ministarstvu kulture kažu da je zakon trenutno na finalnoj proveri u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Prema rečima Ljiljane Đurić, predsednice Udruženja dramskih umetnika Srbije, to je odlična vest, jer bi dugo očekivano usvajanje zakona u Skupštini, koje bi zatim usledilo, otvorilo prostor za stvaranje zakona i o pojedinačnim oblastima, kao što je pozorište, kinematografija, dodela nacionalnih penzija, uvođenje konkursa za ključna mesta u kulturnim institucijama...
– Bradić je apsolutno u pravu kada insistira na donošenju zakona, jer je nemoguće očekivati da kulturne institucije i baština budu zaštićeni ako ne postoji zakonska zaštita. Baš zbog tih „rupa” dogodilo se da opština, bez ikakvih posledica, zatvori Zaječarsko pozorište – kaže Ljiljana Đurić.
Naša sagovornica ističe da veliki problem postoji i u Zakonu o radu, kada su umetnici u pitanju.
– Ne može Zakon o radu da reguliše baš sve. Uzmite slučaj sa baletskim umetnicima, što upravo stvara probleme u Narodnom pozorištu. Imate mnogo ljudi koji su odavno stekli uslove za penziju, ali nemaju dovoljno godina. Baletski umetnici počinju da rade sa 18 godina i zaista ne možete očekivati da izlaze na scenu sa pedeset godina. A zbog toga ni njihove mlađe kolege ne mogu da rade – ilustruje Đurićeva.
Dugo očekivani Zakon o kulturi razrešio bi, tvrdi naša sagovornica, i taj čvor jer sadrži i članove koji se tiču beneficiranog radnog staža za umetnike. Takođe, regulisao bi i penzije i plate samostalnih umetnika jer za njih, i dalje, ne postoji pravna regulativa koja uvodi pojam penzionog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
Naša sagovornica napominje da ni ono malo para što lokalne institucije kulture dobijaju ne može da bude pravilno raspoređeno jer nestručni ljudi , po stranačkom angažmanu, preuzimaju institucije u lokalnim ustanovama kulture. Zakonskim uvođenjem javnog konkursa za direktore taj problem bi trebalo da bude rešen.
Ljiljana Đurić putuje u Užice, kako bi, kako kaže, procenila situaciju u tamošnjem pozorištu, a planira posetu i Leskovačkom pozorištu.
– Nije problem ni da stranke dovode svoje sposobne ljude na rukovodeće pozicije, ali se to sada retko dešavalo – ističe Đurićeva.
Zakon o kulturi omogućio bi i formiranje Nacionalnog saveta za kulturu, sa članovima iz SANU, Matice srpske, sa Univerziteta umetnosti, iz umetničkih udruženja, svih strukovnih udruženja, muzeja, biblioteka... Savet bi trebalo da bira Narodna skupština, a mandat članova trajao bi pet godina što će, po procenama, da stvori dobar temelj za razvoj ozbiljne kulturne politike.
S. Stamenković
[objavljeno: 27/03/2009]
