Izvor: B92, 21.Maj.2009, 16:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon o kulturi ulazi u proceduru

Transkript emisije Poligraf, 19. maj 2009.

Gost: Nebojša Bradić, ministar kulture u Vladi Srbije

Skupština Srbije usvojila je 29. aprila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovim Zakonom porezi i doprinosi na neto honorare podignuti su za zaposlene sa 33,7 na 50,6%, a za nezaposlene sa 48,3 na čak 76,8%. Opšte je uverenje da će ova izmena poreskog zakona uvedena bez znanja javnosti i mnogo otpora zadati gotovo nepodnošljiv udarac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << honorarnom radu od kog živi jedan značajan deo nezaposlenih u Srbiji, ali i zaposlenih koji ostvaruju dopunske prihode. Honorarni rad posebno je zastupljen u oblasti kulture. Ovo je naravno samo prva tema za večerašnji razgovor, gost Poligrafa je ministar kulture u Vladi Srbije Nebojša Bradić. Gospodine Bradiću, dobro veče, dobrodošli u Poligraf i na Televiziju B92. Ova promena Zakona i povećanje poreskih stopa izazvala je zaista veliki revolt svih onih koji ostvaruju prihode kroz ovaj sistem rada onda kad su saznali za ovaj Zakon. Zaista nije bilo pozicionirano u javnosti onako kako bi svi saznali. Kako se to desilo da jedna ovako značajna ideja koja može imati ozbiljne konsekvence u jednoj sferi rada i pokriva veliki broj ljudi bude doneta tako tiho i da tako lako prođe Vladu i Skupštinu?

Nebojša Bradić: Što se tiče Ministarstva kulture ono je sa svoje strane dalo mišljenje o ovom predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. O čemu se radi, 16. aprila mi smo taj svoj stav, odnosno mišljenje uputili Vladi, odnosno Ministarstvu finansija. Ono taj Zakon, odnosno naše mišljenje nije usvojilo i to je onda ušlo u onoj čuvenoj proceduri rebalansa koji je tome sledio. Mi smo već tada signalizirali da će upravo ova izmena u oblasti Zakona značajno ugroziti rad samostalnih umetnika, rad umetnika i umetničkih institucija. I odmah smo nastavili našu aktivnost, dakle, ovih dana naše Ministarstvo je dalo predloge kako da se taj Zakon vrati i kako da se, razume se, uvaži ono što jeste oblast kulture. Kad kažem, možda mnogi naši sagovornici u oblasti ne znaju kako je i šta se tu stvarno dogodilo. Znači, s jedne strane su normirani troškovi smanjeni, oni su ranije bili 60%, ovi od 60% su smanjeni na 30%, oni koji su imali 50, 40% na 20%, i na taj način su ugrozili onu masu troškova koji se priznaju u bruto obračunima honorara. I onda su oni honorari koji se neto isplaćuju značajno manji, tako da je poslodavac opterećen ovim Zakonom...

B92: Ili poslodavac ili potpisnik autorskog ugovora, poslodavci obično to prevale na...

Nebojša Bradić: S druge strane, to jeste najvećim delom i za samostalne umetnike problem, kao i za honorarce koji sami uplaćuju penziono i invalidsko osiguranje. Što se tiče onih koji su nezaposleni za njih se plaća i porez, za njih se plaća i zdravstveno osiguranje, tako da su ti doprinosi značajno veći u odnosu na prethodne, iznose otprilike od 7% do 27% više u odnosu na raniji period.

B92: Gospodine Bradiću, sasvim je očigledno da se radi o velikom promašaju, jer je kriza, jer jedan dobar deo ljudi živi od toga i sad, ne želim naravno da Vas svađam sa ministarkom finansija, međutim, postoje neke veoma kontroverzne stvari. Juče je bio sastanak u Ministarstvu finansija, jedan broj od petnaestak istaknutih ljudi iz kulture razgovarao je sa ministarkom finansija. Ona je juče pred petnaest svedoka rekla da ona ne želi da razgovara više sa Ministarstvom za kulturu, jer ljudi iz Ministastva za kulturu ne govore istinu. Dakle, njen stav je da se Ministarstvo za kulturu nije bunilo, da prosto nije prepoznalo kakva je težina i kakve sve konsekvence može napraviti ovakva jedna odluka, koja je na kraju krajeva usvojena.

Nebojša Bradić: Znate šta, ja ne bih bio u poziciji da govorim o toj izjavi zato što nisam bio na tom sastanku, a taj sastanak nije bio javni, kao što znate. Međutim, ovo su činjenice, znači, Ministarstvo kulture je svoje mišljenje dostavilo 16. aprila, to je bilo pre više od mesec dana. Dakle, o tome možemo govoriti samo u odnosu na nešto što do sada nije urađeno. Ono što je bitno i što jeste učinjena šteta u odnosu na oblast i ono što je bitno u odnosu na sve ono što Ministarstvo kulture čini da ovu štetu promeni u kontekstu oblasti kojom se bavi, jeste ustvari uspostavljanje standarda koji su standardi iz prethodnog perioda. Jer, činjenica je da ne samo rebalansom budžeta, koji je na neki način ugrozio ukupna sredstva za kulturu koja su prepolovljena za oblast programa, pa na taj način i mogućnost da institucije angažuju brojne saradnike u kulturi, je umanjena. S druge strane je i ovim nametima, posebno smanjena mogućnost da ljudi zarade novac.

B92: Dobro, ali dozvolite baš zbog toga, baš zbog toga, kako je moguće, ako je tako kao što Vi govorite, dakle, ako ste Vi zaista prepoznali koliko to može biti...

Nebojša Bradić: To je dokumentacija koja postoji, nema razloga da Vi sumnjate, Vi možete ući u dokumentaciju...

B92: Ne, ja ne sumnjam, ja Vas samo suprotstavljam sa izjavom gospođe Dragutinović koja je ministarka finansija, ona tvrdi da Ministarstvo kulture jednostavno nije nikakav prigovor uložilo, a radi se o jednoj veoma.. o stvari od supstancijalne važnosti. Ali da Vas pitam ovako...

Nebojša Bradić: Da Vam kažem, ja Vam prosto govorim o proceduri, znači, radi se o kršenju Poslovnika o radu Vlade, znači, radi se o nekim stvarima koje imaju i određenu drugu vrstu specifične težine. O tome smo mi obavestili premijera Cvetkovića i ja se nadam da će to biti uvaženo, da će Ministarstvo kulture dobiti mišljenje zašto mišljenje Ministarstva kulture nije uvaženo.

B92: U redu, zašto, to je sad moje pitanje za Vas kao ministra, kako to da Vi kao ministar i kompletno Ministarstvo niste uspeli da odbranite taj svoj stav, iako znate siguran sam potpuno, dobro koliko ljudi živi od toga i na koji način bi njihova egzistencija bila ugrožena ako ovi porezi, kako su već izglasani promenama Zakona ostanu. Zbog čega niste bili u stanju da isposlujete da se takva odluka ne donese?

Nebojša Bradić: Donošenje Zakona jeste... Zakon u Skupštini...

B92: Ali Vlada ga predlaže.

Nebojša Bradić: Vlada ga predlaže...

B92: Vlada je predložila taj Zakon...

Nebojša Bradić: ... i mi smo... Ja Vam ponavljam, mi smo svoje mišljenje dali u odnosu na postojeći Zakon i mi smatramo da taj Zakon treba da bude izmenjen, da izmene tog Zakona treba da budu izmenjene i to očekujemo da će Ministarstvo finansija u narednom periodu da uvaži mišljenje Ministarstva kulture.

B92: Hoćete da kažete da se tu Vaša obaveza, da kažem, moralna, profesionalna, etička, završila, na tome što ste dali mišljenje?

Nebojša Bradić: Ne, ne kažem ja, naprotiv, mi smo u kontaktu i sa inicijatorima u oblasti umetničkih udruženja, imamo sa svoje strane i podršku od strane umetničkih udruženja upravo u ovoj inicijativi da se ta izmena Zakona vrati na prethodno stanje i da se upravo Zakon o izmenama... da se ovaj Zakon na neki način stavi u proceduru koja će omogućiti da oblast kulture ne bude ugrožena.

B92: Maločas ste pomenuli izmene Zakona o budžetu kojim je smanjen inače budžet za Ministarstvo kulture za 25%, ako se ne varam, u odnosu na prošlu godinu u ovoj godini. Zakon inače propisuje obavezu institucija kulture da 40% prihoda koje same ostvare vrate državi. Koliko je realno da ovo može da opstane, a da pritom recimo neke važne instuticije kulture ne zaustave svoj rad? Ili možda čak ne dođu u neku egzistencijalnu krizu, da ne idem dalje, mada ima i onih koji smatraju da će to prosto zatvoriti neke institucije kulture . Jedan dobar deo tog novca je upravo tranzitiran prema ljudima koji honorarno...

Nebojša Bradić: Da, tu postoji mogućnost da se taj Zakon izmenama u budžetu promeni i mi mislimo da će uz pozitivno mišljenje do toga i doći. Ali treba reći da je taj zakon štetan i zato što na neki način ne uvažava realnost, da mnoge naše institucije kulture nisu spremne za tržišnu utakmicu. To bi u nekim uslovima kada je tržišna utakmica razvijena, kada institucije kulture jako puno zarađuju i kada zbog toga imaju i obavezu da neki novac transferišu državi koja im omogućava uslove da to rade. Uostalom, ja sam nedavno bio u Istambulu gde islamski muzej ceo svoj prihod od 250.000 karata transferiše državi, Ankari, i onda njima država doznačuje određeni novac dovoljno za plate i materijalne troškove. Kad to kažem, mnoge naše institucije čak i nemaju sopstveni prihod ili ga imaju u zanemarljivo malom procentu, što je nedovoljno za funkcionisanje institucija, pogotovo za razvijanje programa. U takvoj jednoj situaciji sigurno nije dobro da mi šaljemo signal da će država uzimati novac od tih institucija. Ja se zalažem upravo da institucije što više zarađuju novac, na taj način unapređuju programe, razvijaju kulturu i razvijaju neke potencijale koje one same imaju.

B92: Ja razumem to o čemu Vi govorite, razumeju sigurno i naši gledaoci, ali, znate, da ste tako govorili pre godinu i po ili pre dve o tržišnoj utakmici onda bi to imalo mnogo više smisla, a u ovoj situaciji...

Nebojša Bradić: Ja sve vreme govorim i o problemima koje kultura ima u uslovima krize, a govorim naravno i o tome da su upravo zbog krize institucije kulture i ljudi u kulturi u obavezi da imaju taj aspekt. Znači, država nije u situaciji da podmiri sve potrebe koje institucije kulture imaju. I kad kažemo da su određena sredstva potrebna i dovoljna za opstanak institucija kulture mi mislimo prevashodno na održavanje osnovnih programa za ono što zovemo hleb i maslac, za kavijar nema.

B92: Je l' Vi mislite lično da bi sve institucije kulture mogle da opstanu sa programima koje imaju i ako bi država uzela 40% njihovih prihoda?

Nebojša Bradić: Ne, sigurno postoje institucije kulture koje su jako žive, koje su u domenu stvaralaštva, mislim na pozorišta, koja su defakto na tržištu i upravo deo sredstava koji ostvaruju prodajom ulaznica ona ulažu u razvoj programa. Dakle, u nešto što su nove premijere, programi, gostovanja, razvoj nove publike, angažovanje mnogih mladih umetnika. I kad govorimo o porezima u odnosu na honorare ja smatram da je upravo i taj aspekt doprinosa i poreza koji je neophodan da se plaća nezaposlenim opterećujući za institucije koliko i za mogućnost da angažuju novu kategoriju, nove mlade umetnike koji će na taj način da ulaze u institucije. Ako imate instituciju koja ima zaposlene, ako imate afirmisane umetnike u statusu slobodnih umetnika i imate mlade umetnike koji su nezaposleni, kako će oni da dođu u status ukoliko im to država na neki način ne relaksira ovim smanjenjem obaveza koje ima u odnosu na poreze.

B92: Gospodine Bradiću, u ovom trenutku Narodni muzej nema upravni odbor, Filharmonija ima vršioca dužnosti, Narodno pozorište nema upravnika, zbog čega? Neki kažu, Vi ste to sigurno čuli, da je ministar kulture u jednom tihom ratu sa nekim važnim ljudima iz institucija kulture ili sa samim institucijama kulture. Znate, kad se to posmatra u kontekstu u kom je jedno opšte siromaštvo, u kom institucije kulture za svoje programe već mesecima ne dobijaju novac iz Ministarstva za kulturu, to zaista ima, da kažem, neko svoje opravdanje. Kako Vi gledate na takav opis Vaših odnosa sa nekim institucijama kulture?

Nebojša Bradić: S jedne strane postoji istina u tome što kažete, ali ona nije celovita. Sa institucijama kulture smo mi u permanentnom dijalogu i zajedno sa njima ostvarujemo određene programe. Što se Narodnog pozorišta tiče ono u ovom trenutku završava, rekao bih, jednu uspešnu sezonu, Filharmonija takođe. Filharmonija nema vršioca dužnosti nego direktora u ostavci, to je razlika u odnosu na situaciju zamenika upravnika u Narodnom pozorištu ili upravni odbor Narodnog muzeja. Narodni muzej ne radi već osam godina, to je veliki problem ne samo za ovo Ministarstvo kulture, nego ja bih rekao prevashodno za one koji koriste usluge Narodnog muzeja, odnosno koji su navikli da Narodni muzej funkcioniše u nekim drugim uslovima. Izvinjenje za to je rekonstrukcija, ali tamo rekonstrukcija nije počela. Mi sada u ovoj situaciji pokušavamo da...

B92: Zato je upravni odbor podneo ostavku...

Nebojša Bradić:... Upravni odbor je podneo ostavku zato što nije uradio ništa, i to je ono što je...

B92: Da li su mogli da urade, ministre?

Nebojša Bradić:... U odnosu na prethodni period svakako je postojalo veoma kvalitetnih rešenja da se započne rekonstrukcija, ja sam siguran uz dobru dinamiku i da se završi ta rekonstrukcija. Ono što je jako važno za institucije kulture i za upravljanje institucijama kulture jeste upravo funkcija onoga što zovemo upravni odbor, upravni odbor upravlja institucijom kulture. Često u našim institucijama se zaboravlja ta situacija, pa se upravni odbor tretira kao savetodavno telo, a ono ima upravo upravljačku ulogu. Direktor je taj da organizuje poslovanje, da sprovodi odluke upravnog odbora, i tu se nalaze brojni problemi koji nastaju u funkciji i u domenu upravljanja mnogih institucija je kriza upravljanja.

B92: Ministre, evo, prošle subote je bila Noć muzeja, u toj Noći muzeja dva najveća muzeja, najznačajnija, možda se Vi ne slažete da su najznačajniji, možda neki misle da su neki drugi značajniji, ali Muzej savremene umetnosti ne radi već dosta dugo, Narodni muzej, kao što ste rekli, toliko godina. Da li može biti da su samo oni odgovorni za to i da je upravni odbor odgovoran za to, a da Vlada i Vlade, da tako kažem, ne samo Vaša Vlada, Vlada u kojoj ste Vi ministar, nemaju nikakvu odgovornost?

Nebojša Bradić: Što se tiče Muzeja savremene umetnosti on je u rekonstrukciji, on je zbilja u rekonstrukciji. Tamo je rekonstrukcija započeta intenzivno prošle godine. Kao što znate, neophodno je obaviti određene pripreme. Taj muzej uz dobru dinamiku i uz pribavljanje određenih sredstava, u ovom trenutku to nije nimalo jednostavno, može da bude završen u narednom periodu i otvoren za građane. Što se tiče odluke da muzeji, Narodni muzej ne radi u Noći muzeja, tamo postoji jedan galerijski prostor gde je moguće organizovati prezentacije nečega što je kulturno blago te institucije. To je odluka direktora, u to u ovom trenutku ne ulazim, i odnos prema Noći muzeja je individualni odnos svake institucije, odnosno organa upravljanja. Mi mislimo da je upravo Noć muzeja posebna prilika da muzeji izađu u gradove i poseban događaj, jer ono što je najvažnije...

B92: Ali to košta, Vi znate da to košta...

Nebojša Bradić:... ono što je najvažnije, da muzeji u svojim depoima imaju izuzetno kulturno blago. Vi u Luvru imate situaciju da su sve slike okačene na zidu, one ne stoje u depoima. Svetski muzeji izlaze van svojih zidina, traže nove izložbene prostore. Upravo će tome biti posvećena i naša velika nacionalna konferencija posvećena kulturnom nasleđu i transformaciji muzeja. Kada se govori o neradu muzeja i kad se govori o rekonstrukciji muzeja zaboravlja se upravo čemu muzeji služe. Oni su u našim uslovima hramovi, umesto da postaju aktivni u predstavljanju određenih znanja, iskustava prošlih vremena i na taj način deo naše savremenosti i dabome, budućnosti. Oni nisu samo zgrade.

B92: Ali i to košta, Vi to odlično znate, dakle, svako postavljanje izložbe veoma mnogo košta. Pomenuću Vam sad primer Muzeja savremene umetnosti koji je postavku Normalnost odneo u Vašington. Taj muzej ostvario je jedan veliki uspeh, Vlada nije pomogla.

Nebojša Bradić: Nije tačno.

B92: Sa čime... koliko sam ja čuo...

Nebojša Bradić: Taj novac je u budžetu i on će biti isplaćen ukoliko u ovom trenutku zbog trezora Ministarstvo finansija...

B92: Nakon što je izložba već održana.

Nebojša Bradić: Budžetski gledano ta sredstva su pripremljena, ona kao i mnoga sredstva od pola godine unazad nažalost nisu realizovana zbog problema koje trezor Ministarstva finansija ima sa prilivom sredstava i punjenjem budžeta.

B92: Dobro, dakle, ako sad sumiramo ovo što ste nam rekli ne vidite baš mnogo odgovornosti u Ministarstvima kulture u poslednjih osam godina za to što se...

Nebojša Bradić: Ne, mislim da odgovornost postoji uvek i u Ministarstvima kulture, koliko i u institucijama, i da je neophodno da se upravo u dobrom dijalogu između institucija, Ministarstava i drugih Ministarstava, ne samo uprava u državi, već i onim na lokalu, nađu mogućnosti da se ovakvi procesi nastave, kao što je proces rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti, zgrade Jugoslovenske kinoteke ili Narodna biblioteka. Postoji jedan veliki problem, što kod nas ljudi očekuju da sve treba da dođe od države, i kad se govorilo o donatorskoj večeri kao osnovi za rekonstrukciju Narodnog muzeja, zaboravljeno je da u ovoj zemlji, a i u inostranstvu postoji jedan veliki broj bogatih ljudi koji bi na pravi način mogli da pomognu rekonstrukciju tih muzeja. Uostalom, u velikim muzejima u svetu vi imate sobe koje su na neki način opremljene od strane bogatih ljudi koji su dali svoju donaciju. Ministarstvo kulture je i kroz projekte evropske zajednice u ovom periodu uspelo da obezbedi značajna sredstva za pojedine oblasti, kakve su zaštita kulturnog nasleđa, mediji i slično. Mi mislimo da upravo u programima IPA fondova, to su programi Evropske unije, postoji veliki potencijal koji dosad nije korišćen, nisu ta sredstva povučena, a naša tačka kulturnog kontakta i upravo naš sektor za međunarodne odnose na tome rade.

B92: U redu, sigurno bi Ministarstvo kulture imalo više autoriteta sa takvim porukama da u potpunosti ispunjava svoje obaveze prema institucijama kulture. Ja ne kažem da ste Vi lično odgovorni naravno, u pitanju je cela Vlada. Zbog čega Vlada ne isplaćuje novac od januara meseca za programe najvažnijih institucija kulture u zemlji? Isplaćuju se plate...

Nebojša Bradić: Plate se isplaćuju, to je jedna osnova, mislim da svaka institucija ima obavezu da isplati plate, i mislim da je to dobra dinamika uspostavljena, što je vrlo važno. Narodno pozorište je dobilo aprilski prvi deo, znači, u toj dinamici ide normalno koliko i druge institucije. A što se tiče programa, kao što znate, sredstva su nažalost umanjena. Ja lično mislim da je kulturna politika upravo ono što je deo koji se ostvaruje kroz programe, i ako sredstava za to nema dovoljno, mislimo da je vrlo važno da se upravo institucije... da promene i neku vrstu strategije, da više se oslanjaju na sopstvene programe, a država će svoje obaveze ispuniti, ne brinite.

B92: Gospodine Bradiću, treba da posvetimo koji minut medijima koji su u veoma teškoj situaciji, mnogi su na ivici egzistencije. Kancelarija OEBS-a u Srbiji izdala je, zapravo promocija će biti za par dana, publikaciju koja se bavi stanjem medija u Srbiji u 2008. godini. Ona je ostvarena, dakle, uz pomoć oko tri stotine glavnih urednika medija u Srbiji i Instituta društvenih nauka. U toj publikaciji se dokumentuje 138, čak 138 slučajeva napada na medije. Vi ste bili relativno skoro u Bujanovcu na jednoj tribini koja se bavila medijima u krizi. Ne treba nam naravno OEBS da bismo znali da je situacija u medijima teška. Ministarstvo je najavilo neku vrstu pomoći medijima, šta imate u planu i šta je to što ćete realizovati?

Nebojša Bradić: Jedna stvar je ovo pitanje u vezi sa slobodom medija, odnosno sa nerazjašnjenim slučajevima i problemima u delatnosti i funkcionisanju slobode medija u našoj zemlji, i tu postoje vrlo egzaktni slučajevi koje treba rešiti. Ali ovo drugo je u domenu Vlade i mi smo već pokrenuli određeni paket mera. U razgovorima smo sa predstavnicima nezavisnih i drugih udruženja novinara i sa predstavnicima medijskih industrija. Nedavno je bio sastanak u Ministarstvu, donet je određeni predlog mera kako da se pomogne profesiji, kako da se pomogne elektronskim, kako štampanim medijima. Taj paket mera je upućen drugim ministarstvima u Vladi Republike Srbije, jer nadležnost za pomoć medija se nalazi u sektorima finansija, u sektorima trgovine i slično. Što se nas tiče mi ćemo nastaviti aktivno da radimo na svim elementima koji mogu da omoguće da se upravo ova oblast zaštiti, jer mediji jesu ugroženi, padaju tiraži, tržište je nejako, ono nema veliki potencijal u ovom trenutku. To treba sve uvažiti, jer pitanje javnog mnjenja, to nije samo pitanje nečega što je pitanje medija koji ga je oblikovao. U ovom trenutku nama je itekako stalo do kvalitetnog informisanja, do nečega što ne sme da bude ugroženo efektima ekonomske krize. Dakle, mi razmišljamo upravo o merama koje će omogućiti da građani budu dobro i kvalitetno informisani, da mediji rade svoj posao u domenu stručne i standarda koji su standardi profesije, a da se država na taj način ne meša u slobodu medija.

B92: Da Vas pitam za dve konkretne stvari, štampani mediji, kojima kao što ste i rekli padaju tiraži, imaju pre svega u vidu jednu vrstu poreskih olakšica koja bi im u ovom trenutku pomogla. Elektronski mediji takođe kao što znate, neki su izgubili licencu zbog toga što nisu bili u mogućnosti da plate licence koje su veoma skupe. Postoji inicijativa da se smanji trošak licenci za 40%. Šta ćete konkretno pomoći u pogledu poreza i u pogledu ovih licenci, šta će biti stav Ministarstva?

Nebojša Bradić: Ono što se tiče poreza, oni su u domenu Ministarstva finansija, znači, tu se radi o plaćanju PDV-a koji bi trebalo da se plaća odloženo. Problem štampanih medija jeste upravo što oni na celokupni štampani tiraž plaćaju odmah, a ono što je predlog, da se nađe jedna mera da se PDV na neki način kvartalno... Ministarstvo je dalo te svoje predloge, ono će zbirno zajedno sa svim predstavnicima medija, znači medijske industrije i udruženja, učiniti napor da upravo te predloge učini realističnim u ovom vremenu krize kada ne treba čekati previše, jer ako nam iz nekog drugog ministarstva stiže poruka da se zakoni mogu određeni promeniti, ali da to može da se uradi u novembru mesecu. Mi mislimo da je to kasno, do tog novembra će mnogi mediji biti ugašeni, neće opstati na tržištu. To je veliki problem i mi tu moramo da budemo...

B92: Zbog čega nisu izabrani novi članovi Republičke radio difuzne agencije?

Nebojša Bradić: Oni će biti izabrani promenom Zakona o radio difuziji.

B92: Ali nije neophodno da se menja Zakon o radio difuziji da bi se dva člana zamenila.

Nebojša Bradić: Jeste, po Zakonu oni moraju da budu preko Skupštine naravno imenovani.

B92: Da, ali u ovom trenutku imate desetine kandidata koji su, ako se ne varam, u igri, da tako kažem sportskim rečnikom, za buduće članove, mogu da ih predlažu različite nevladine organizacije, udruženja, za koja ni Vi ni ja verovatno ne znamo da postoje u ovom trenutku. Ja znam da se Zakon menja, ali kako je moguće da već nekoliko meseci nisu izabrani članovi, ako se ne varam, ipak je moguće po starom Zakonu izabrati nove članove umesto onih kojima ističe mandat.

Nebojša Bradić: Vi znate da članove RRA ne imenuje Ministarstvo kulture.

B92: Znam, kako da ne, ja Vas pitam zbog toga što mislim da biste možda...

Nebojša Bradić: Neophodno je da se to u Skupštini uradi.

B92: Dobro, gospodine Bradiću, moram da Vas pitam za još jednu kritiku koja je vezana za Vaše Ministarstvo, a to je kritika za takozvano netransparentno trošenje novca Ministarstva prema kriterijumima koji nisu potpuno jasni. Vi siguran sam znate za tu vrstu kritike koja postoji u kulturnom javnom mnjenju. E, sad, ona je u poslednje vreme naročito, kako da kažem, podgrejana zbog informacije, a Vi ćete je potvrditi, da je još jedan beogradski reditelj, Goran Paskaljević u ovom slučaju, dobio dosta veliku pomoć Ministarstva za kulturu bez konkursa. Zbog čega, ako je to tačno, neki ljudi moraju da idu na konkurs da bi dobili podršku Ministarstva kulture, a neki ne moraju? Podsetiću Vas i na film Sveti Georgije ubiva aždahu, koji je jednom vrstom diskrecione odluke unutar Ministarstva takođe dobio pomoć identičnu ili sličnu kao i ovaj projekat Gorana Paskaljevića.

Nebojša Bradić: Ja se slažem s Vama da postoji veliki problem u trošenju para, upravo u ovom trenutku problem sa novcem je ključni problem sa kojim se Ministarstvo kulture sreće. Problem je, dakle, iz prethodnog perioda, mnoga sredstva koja su bila predviđena u domenu potrošnje nisu realizovana upravo zbog neefikasnosti trezora ili zbog slabog punjenja trezora. Mi smo kao Ministarstvo preduzeli veliku redukciju u sopstvenim sredstvima, znači, smanjena su sredstva Ministarstva kulture, smanjena su i putovanja, smanjeni su mnogi troškovi koji se nekad čine luksuzom. To može da zvuči kao demagogija, i jeste ponekad demagogija, naša kultura mora da bude prisutna i u Kanu, ona mora da bude prisutna i u Veneciji, za nekoliko dana je Bijenale u Veneciji, kao i na festivalima i sajmovima u Solunu, Istambulu itd.

B92: Je li Goran Paskaljević dobio novac ili nije...?

Nebojša Bradić: Veliki projekti koje Ministarstvo kulture podržava moraju da imaju veliku i značajnu vidljivost. Dakle, u ovom trenutku, kada govorimo o projektima koje Ministarstvo kulture podržava, a radi se o projektu filma Medeni mesec, prvoj srpsko-albanskoj koprodukciji u koju su uključeni naravno i partneri iz zemlje i iz sveta. Važna su ta imena, jer Ministarstvo kulture misli da upravo kroz takve projekte našu kulturu afirmiše, i ako taj film bude pozvan na jedan od pet najvažnijih svetskih festivala, a to je festival u Montrealu, to je dovoljna garancija da takav film i treba da bude podržan od strane Ministarstva kulture.

B92: U redu, imam još nekoliko podtema, ali nemamo nažalost vremena. Ipak, u poslednjem minutu ne bih želeo da propustim da Vas pitam za konferenciju o kulturnom nasleđu koja će biti održana 22. i 23. maja i za Zakon o kulturi, kakva je njegova bliska budućnost?

Nebojša Bradić: Pa, što se tiče konferencije ona će biti u petak i subotu u Palati federacije, to je tema kulturna politika u kulturnom nasleđu i transformacija institucija o kojima smo govorili. Mislimo da ta konferencija uz učešće više od sto referanata treba da da odluke i odgovore u odnosu na dobre i pozitivne primere kako da se upravo oblast kulturnog nasleđa uvaži, bolje razvija u narednom periodu. Ono što je s druge strane takođe važno to jeste Zakon o kulturi, koji je prošao proceduru Vlade, to mogu da Vas obradujem, kao što sam juče u Skupštini obradovao neke poslanike koji su kritikovali Ministarstvo kulture da taj Zakon ne dostavlja u proceduru. Dakle, taj Zakon će biti u proceduri i ja sam naravno zamolio i te poslanike, koliko naravno sve ljude koji su zainteresovani za usvajanje ovako važnog, krovnog zakona za kulturu, da to podrže. Ja sam siguran da će to biti moguće učiniti tokom ove godine.

B92: Na kraju, kako komentarišete priče o takozvanoj famoznoj kruševačkoj liniji, neki kažu i lobi? Vi ste iz tog kraja, ministarka Verica Kalanović, ako se ne varam, je iz tog kraja, šef BIA Saša Vukadinović, tužilac Miljko Radisavljević, ministri Tomica Milosavljević, Slobodan Milosavljević...

Nebojša Bradić: Nažalost, neke od njih sam upoznao tek u Vladi, ja mislim da su to ljudi koji daju svoj doprinos u Vladi, ja to ne tretiram kao zavičajnu stvar, jer sigurno ne postoji neka zavičajna zavera.

B92: Nebojša Bradić, ministar kulture u Vladi Srbije, gost Poligrafa i Televizije B92, zahvaljujem na vremenu koje ste posvetili našim gledaocima, prijatno veče.

Nastavak na B92...