Izvor: B92, 07.Dec.2014, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon: Cirkus - DA, kinematografija i balet - NE
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izazvao je brojne polemike ali i kritike stručne javnosti, a kao najbolnija tačka izdvojio se deo nacrta zakona koji opisuje kulturne delatnosti, među kojima se više ne pominju, na primer, kinematografija i balet.
Dodatno ogorčenje izazvala je odluka Ministarstva kulture da se javne rasprave ne snimaju, da na njima ne učestvuje ni ministar niti državni sekretari već pravnici, kao i uputstvo da se kritike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i sugestije šalju mejlom na sajt Ministarstva (do 15. decembra), čime je čitava "rasprava" izgubila smisao i svela se na iznošenje problema, ali ne i dijalog o njima i doprinela stavu "kulturnjaka" da nisu konsultovani tokom pisanja zakona i da njihove primedbe sada neće biti uvažene.
Od 20 predloga, prihvaćen 1
Nacionalni savet za kulturu, koji je razmatrao tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi konstatovao je da je od oko 20 detaljno formulisanih i obrazloženih predloga, koji su upućeni Ministarstvu, u celosti prihvaćen samo jedan, nekoliko predloga delimično, a većina nije uopšte prihvaćena.
Savet je konstatovao da Ministarstvo kulture i informisanja nije usvojilo suštinske predloge Saveta koji su predloženi s namerom da tekst Zakona bude znatno poboljšan.
Primera radi, nije prihvaćena klasifikacija delatnosti u kulturi koja je sačinjena na osnovu prakse i stručnosti, nisu prihvaćeni predlozi Saveta o pravima nacionalnih manjina, predlog o statusu ustanova od nacionalnog značaja, predlog o uvođenju statusa manifestacija od nacionalnog značaja, predlog o reprezentativnim udruženjima u kulturi, predlog da se priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi dodeljuju u manjem broju i po veoma strogim kriterijumima ...
Predstavnica Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) i baletski umetnik Narodnog pozorišta Smiljana Stokić rekla je Tanjugu da to Udruženje i stručna javnost smatraju da je nedopustivo izostavljanje termina "balet" kao specifične kulturne oblasti.
Stokić napominje da taj termin, kao stavka izvođačkih umetnosti teorijski jeste ispravan, ali je suviše opšti i smatra da taj pristup ne uređuje realnu odnosno zatečenu situaciju, niti pomaže da se ona i uredi.
"Zakonodavac je nejasan, jer u članu 8. neke pojmove specificirano definiše, kao na primer pantomimu i cirkus, a isto tako neke koje su već postojale, kao što je balet izostavlja", primećuje ona.
-- Pročitajte i Ko kroji sudbinu kulture? --
Stokić kaže da je isto i u drugim oblastima. Ona je navela primer u oblasti audio vizuelnog stvaralaštva gde je, takođe, ostavljen opšti pojam bez preciziranja pojedinačnih podoblasti koje se odnose na njega.
Član 8. izaziva burnu reakciju javnosti baš iz razloga što nije usaglašen sa terminologijom koja je priznata i prisutna u stručnoj javnosti.
"Što se tiče igre, odnosno umetničke igre, stav UBUS-a je da je to nezavisna umetnička oblast i da kao takva treba da postoji u članu 8. pod terminom umetnička igra, uz naznaku u zagradi da li je u pitanju klasičan balet, savremena i narodna igra", precizira Stokić.
Ona podseća da su to profili koji proističu iz obrazovnog sistema Srbije i da su prisutni u institucijama kulture, kao i profesionalnim igračkim ansamblima: Narodnom pozorištu, Srpskom narodnom pozorištu, nacionalnom ansamblu Kolo, Pozorištu na Terazijama i Bitefu kao "Bitef dens kompaniji".
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović ocenio je da nije dobro da se pojam kinematografija u novom Zakonu o kulturi zameni terminom audio-vizuelna delatnost.
"Film je deo istorije i vredno nasleđe naše civilizacije. Svaka civilizacija je imala neku svoju vrstu jezika, a mislim da su jezik naše civilizacije - pokretne slike. Ne vidim ni jedan razlog zašto bi neko sada filmu promenio ime", izjavio je on Tanjugu. Više o tome pročitajte OVDE.
Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) Vojislav Brajović istakao je da oni koji pokušavaju da poprave Zakon o kulturi "moraju shvatiti da su u službi kulturnih radnika, da treba da omoguće da se potrebe kulturnih radnika ostvare na najbolji mogući način".
Zakon o kulturi sprovodi kulturnu viziju i kulturnu politiku, a "kulturna politika je u prilici da formira celokupni civilizacijski napredak jednog društva do te mere da, možda utopijski, doprinese i privrednom napretku", rekao je on Tanjugu i dodao da je bitno da oni koji prave zakon ne mogu da sprovode neke restriktivne poteze, bez obzira da li je reč o ukidanju ili drugačijem formulisanju kada je reč o filmskoj ili pozorišnoj umetnosti.
-- Pročitajte i Da li je Srbiji potrebna kultura? --
U Nacrtu, između ostalog piše, izvođačka umetnost.
"Eto, u našem narodu se kaže: nemoj da mi izvodiš besne gliste. Dakle, mora se jasno precizirati šta su to umetnosti u oblasti kulture. Mora se definisati i mora se znati da i književnost i pozorišna umetnost čuvaju jezik ovoga roda. U zakonu to nigde nije bilo, ni očuvanje jezika ni pisma. A mi smo u ovom regionu jedinstveni sa našim jezikom, to je jedno od najvažnijih nacionalnih obeležja", navodi Brajović.
Posebno je skrenuo pažnju na nameru da se ukine član 14. o posebnim priznanjima (takozvanim nacionalnim penzijama).
"Mislim da je to ponos države da ima posebna priznanja umetnicima za njihov vrhunski doprinos u kulturi. To podiže nivo te države", rekao je on i dodao da je došlo do devalviranja priznanja nepoštovanjem određenih kriterijuma. Dobili su ga i oni koji bi "ta sredstva na godišnjem nivou mogli da zarade na nekoj svadbi, slavi, na vašaru".
-- Pročitajte i Nacionalne penzije: Kako se to radi u svetu? --
Međutim, i oni su se borili da dobiju nacionalno priznanje, ne iz materijalnih razloga nego da imaju prestiž.
"Ali, vi sada da kažete, recimo, da će neko ko ima to nacionalno priznanje, moći da ga doživotno ima, a neko dok je živ neće moći da ga stekne, potpuna je besmislica. Mislim da je to čak uvreda i onima koji to priznanje imaju", zaključio je Brajović.
Ministarstvo kulture i informisanja zahvalilo je na konstruktivnim primedbama iznetim na javnim raspravama i sada bi, po okončanju rasprave, trebalo da sačini verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Nju će uputiti nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije na mišljenje, kao i Evropskoj komisiji u Briselu zarad usklađivanja sa evropskom regulativom, nakon čega će biti dostavljen Vladi na usvajanje i potom u dalju skupštinsku proceduru.
