Izvor: Blic, 26.Sep.2015, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagor je vanvremenski junak
"Zagor ne pripada nijednom žanru, kombinuje sve najbolje sastojke i uvek uspeva da se prilagodi vremenu i uhvati korak sa ukusima čitaoca - kaže Moreno Buratini, glavni scenarista i urednik legendarnog strip serijala, koji je ove godine specijalni gost Salona stripa.
Moreno Buratini je pre 25 godina ušao u Zagorovu ekipu i do danas potpisao 120 epizoda. Time je postao prvi autor po broju napisanih stranica i priča Duha sa sekirom i avantura iz mitskog Darkvuda, prevazišao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je čak i tvorca Gvida Nolitu (Serđa Bonelija) koji je 1961. lansirao „Zagora“.
Ovaj serijal kuće “Serđo Boneli Editore” i junak koji se nebrojeno puta našao u opasnosti, ali uvek pronalazio snagu da ne odustane, obeležio je detinjstvo mnogih generacija na ovim prostorima.
- Dobitnički recept je taj što „Zagor“ ne pripada deklarativno nijednom žanru, ni naučnoj fantastici ni vesternu, ni akciji ni trileru, već uspešno kombinuje sve najbolje sastojke i uvek uspeva da se prilagodi vremenu, uhvati korak sa novim ukusima čitaoca. „Zagor“ je i moj omiljeni junak iz detinjstva, počeo sam da ga pratim od svoje desete godine - kaže Moreno Buratini.
U saradnji sa Maurom Bozelijem i timom crtača izborio se da početkom devedesetih „Zagor“ ne ode u legendu.
- Zamišljao sam još kao dečak kako bi bilo da se nađem u ulozi glavnog
Moreno Buratini specijalni je gost Salona stripa koji je još danas i sutra otvoren u Studentskom kulturnom centru. Gost iz Italije večeras će od 19 sati predstaviti jubilarni 600. broj čuvene edicije "Zagor", a u okviru Salona stripa otvorena je i izložba - retrospekcija najpopularnijeg stip junaka kod naše najšire čitalačke publike u selekciji upravo Buratinija.
scenariste „Zagora“ i, kad mi se ukazala prilika, trudio sam se da oživim sjaj serijala i ponovim šmek koji je strip imao sedamdesetih što su po meni zlatne godine „Zagora“. To mi je bila zvezda vodilja. Iznova sam čitao stare priče, koristio oprobane sastojke i na taj način pokušavao da privučem i neke nove čitaoce. U početku sam se trudio da imitiram Bonelija i trebalo mi je 4-5 godina da izađem iz senke i unesem neke svoje originalne ideje i dam svoj autorski potpis Zagoru - dodaje Bonelijev autor.
Buratini je najponosniji na “Močvaru Robijaša“, priču iz četiri dela koju je napisao, a publiku danas smatra mnogo zahtevnijom u poređenju sa onom iz vremena kada je on odrastao.
- Nije postojala mogućnost da brzo i lako proverimo da li su određeni kostimi ili oružja iz određene epohe... Danas je sve dostupno na internetu, TV, filmu, društvenim mrežama.., pa nije lako impresionirati čitaoce i sakriti greške. Autori stripa moraju biti oprezni i mnogo više voditi računa da budu konkurentni drugim medijima - smatra sagovornik.
Buratini je pisao priče i za nekoliko drugih junaka iz kuće "Serđo Boneli Editore" (Komandant Mark, Dampir, Teks Viler), autor je i brojnih knjiga, romana, kratkih priča i komedija.
Strip ima budućnost
Gost iz Italije za budućnost stripa ne brine, baš kao ni za omiljenog nam Zagora.
- Strip je kao i pozorište. Znatno je manje onih koji odlaze na predstave, ali pozorište neće izumreti. Istina, opadaju tiraži svuda u svetu, ali budućnost stripa nije ugrožena i samo je pitanje da li će se u budućnosti ostvarivati na papiru ili u digitalnoj formi. Zagor je već 54 godine u srcima mnogih i mislim da ima najmanje šanse da propadne od svih Bonelijevih likova jer ima odabranu, relativno malu, ali publiku koja se ne smanjuje već i minimalno povećava - zaključuje Buratini.
