Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeni slikari na Crvenom trgu
Specijalno za "Politiku"
Moskva – U Istorijskom muzeju u Moskvi, prvi put u ovoj važnoj ruskoj ustanovi, održava se izložba nezvanične umetnosti druge polovine XX veka. Događaj ima simboličan karakter – dela nekada zabranjivanih umetnika izlažu se nadomak Kremlja, na Crvenom trgu.
Praćena velikom reklamom i medijskom pažnjom, izložba u priličnoj meri izneverava očekivanja. U relativno nevelikom prostoru izložena su dela dvadesetak umetnika, od kojih neki nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imali istaknutu ulogu u pokretu nezvanične umetnosti. Značajniji autori nisu predstavljeni najboljim radovima, a mnogi nisu ni zastupljeni, tako da se na osnovu izložbe ne može steći slika o ovom umetničkom pravcu.
To je delom rezultat koncepcije izložbe, koja je dala prednost nefigurativnom slikarstvu u okviru nezvanične umetnosti, a delom činjenice da je izložba zasnovana na delima iz privatnih zbirki. Na izložbi se mogu videti radovi Nikolaja Večtomova, Lidije Masterkove, Dmitrija Krasnopevceva, Ernsta Neizvestnog, Jevgenija Mihnov-Vojtenka, Vladimira Nemuhina, Vladimira Jakovljeva, Vladimira Jankilevskog, Dmitrija Plavinskog i drugih, manje poznatih autora. Ipak, izložba nonkonformističkog slikarstva u Istorijskom muzeju karakteristična je za sadašnji trenutak i svedoči o preispitivanju i postepenom zvaničnom prihvatanju drugačijih vrednosti. Izložba je otvorena do kraja septembra.
Daleko bolji uvid u savremenu umetnost može se steći u Muzeju aktuelne umetnosti ART4.RU, prvom ruskom privatnom muzeju savremene umetnosti, koji je otvoren sredinom maja ove godine u centru Moskve. Osnivač muzeja, biznismen i kolekcionar Igor Markin, sledi primer velikih prethodnika iz XIX veka Tretjakova i Ščukina. Za razliku od izložbe na Crvenom trgu, ovde se mogu videti skoro sva značajna imena ruske savremene umetnosti i mnoga prvorazredna dela. Poput Tretjakovske galerije, u vreme kad je osnovana, pre 150 godina, muzej se sastoji od 13 sala, koje su već tesne za stalnu postavku od 700 eksponata.
Pošto je posredi privatna zbirka mogli bismo se zapitati koji je bio kriterij prilikom izbora dela, a isto tako bismo mogli konstatovati da su izloženi radovi u muzeju pomalo haotično raspoređeni. Ali to ne umanjuje izuzetan značaj ove kolekcije. Muzej poseduje i prostor za izložbe i razvija živu izložbenu aktivnost. U avgustu i septembru izlagana je rana grafika Dmitrija Liona (1925–1993), jednog od najboljih ruskih grafičara, koga porede sa Rembrantom i Direrom. Trenutno je u toku izložba projekata za spomenik Borisu Jeljcinu (inicijator konkursa bio je Muzej ART4.RU), a u budućnosti planira se niz izložbi domaćih i stranih umetnika. Ovaj muzej je, očigledno, popunio jednu prazninu u kulturnom životu Moskve.
Najbolju sliku ruske likovne umetnosti čitavog XX veka, pa i one nezvanične, pruža nova postavka "Umetnost XX veka" u Tretjakovskoj galeriji, koja je otvorena pre nekoliko meseci. Postavka je već dobila visoku ocenu stručnjaka i publike. Ona je istovremeno i atraktivna i sveobuhvatna. Načinjen je pokušaj da se predstave svi relevantni dometi u umetnosti, da niko ne bude zaobiđen, i da se na taj način ovaj period sagleda kao celina. Dvadeseti vek je predstavljen u celosti – od primitivizma Gončarove i Larionova do najnovijih pojava u umetnosti krajem devedesetih godina; pregled sadrži i akademsko slikarstvo s početka veka, avangardne pravce svih vrsta, socijalistički realizam, stvaralaštvo umetnika-emigranata, nezvaničnu umetnost, soc-art. U ruski kontekst smešteni su i ruski umetnici koji su, sticajem različitih okolnosti, uglavnom stvarali izvan Rusije – Kandinski, Arhipenko, Komar i Melamid i drugi.
Pošto je ovo prva stalna postavka umetnosti XX veka u Rusiji, organizatori su svesni njenih nedostataka i nameravaju da rade na njenom usavršavanju. Međutim, i u ovom obliku, remek-dela ruske umetnosti XX veka, napokon sakupljena na jednom mestu, ostavljaju impresivan utisak. Sastavni deo postavke "Umetnost XX veka" je izložba originalnog avangardnog umetnika Solomona Nikritina (1898–1965), tvorca projekcionizma, koji je živeo u sovjetsko doba. Dvadesetak slika i preko sto grafika iz dvadesetih i tridesetih godina deluju izuzetno originalno i moderno (Nikritin se smatra pretečom konceptualizma) i potvrđuju da preispitivanje nasleđa krije još mnoga iznenađenja.
Što se tiče nezvanične umetnosti, ona je u novoj postavci Tretjakovske galerije predstavljena najpotpunije, najpreglednije i najkvalifikovanije. Ne samo da je zastupljen najveći broj umetnika već su oni predstavljeni i relevantnim delima. Napokon, u kontekstu ekspozicije "Umetnost XX veka" moguće je odrediti i mesto i domete nezvanične umetnosti u istoriji ruske umetnosti XX veka. Očigledno je da ona predstavlja njen važan sastavni deo.
To nisu i jedina mesta gde se u Moskvi mogu videti dela nezvanične umetnosti iz sovjetskog perioda. Ona su takođe sastavni deo tržišne ponude u mnogobrojnim umetničkim galerijama, a često se održavaju i autorske izložbe, poput izložbe Anatolija Zvereva u Centralnom domu slikara. Dela donedavne avangarde nastavljaju život u savremenim uslovima i čine deo bogate, dinamične i razuđene moskovske likovne scene.
[objavljeno: ]
